Grejanje solarnim kolektorima

Solarni sistemi se osim za zagrevanje potrošne tople vode koriste i za dogrevanje u sistemima grejanja, pogotovo u prelaznim mesecima (proleće i jesen). Koristeći tako dobijenu energiju, moguće je uštedeti do 30% energenata korišćenih za sistem grejanja.

SOLARNO GREJANJE ZA PRIPREMU POTROŠNE TOPLE VODE I PODRŠKU GREJANJU

Energija sunca u našoj se zemlji nedovoljno iskorišćava, a njenim korišćenjem bi domaćinstva mogla ostvariti značajne uštede na režijskim troškovima, pogotovo ako se koristi za pripremu potrošne tople vode.

PRIMER:

Na jednu porodičnu kuću površine 150 m2 u kojoj živi četveročlana porodica, bilo bi potrebno ugraditi dva vakuumska cevna kolektora s ukupnom površinom od 3 m2. Osim kolektora postavljenih najčešće na krov kuće, solarni sistem sastoji se još i od ekspanzione posude, rezervoara tople vode od 400 l, sistema regulacije, te cevovoda. Kada energijom Sunčeva zračenja nije moguće dobiti potrebnu količinu korisne toplote, kao dopunski energent se zbog svoje ekološke prihvatljivosti koristi i prirodni gas.

U letnim mesecima je uz pomoć takvog solarnog sistema moguće zadovoljiti i 100% potreba za toplom vodom, dok bi u zimskom periodu to bilo približno 50%. Moguće godišnje uštede su  na zagrevanju potrošne tople vode, dok bi dodatna ušteda  bila na gasu koji se koristi za zagrevanje prostora.

Međutim, za očekivati je da će za vreme rada solarnog sistema (koji može bez problema raditi 20 godina) cena gasa i struje rasti, što  skraćuje i vreme amortizacije.

Finansijska podrška države za ovakve sisteme (koja već postoji u većini zemalja EU-a), značajno bi skratila potrebno vreme otplate - ne bi iznosilo više od 5 godina te povećala finansijsku isplativost izvođenja ovakve mere povećanja energetske efikasnosti.