Temperaturni komfor je stvar navike i percepcije komfora. Međutim, postoje određene preporuke za održavanje temperatura u pojedinim prostorima kojih bi se trebali pridržavati:
Smanjite li temperaturu koju održavate u prostoru za samo 1°C, godišnje možete uštedeti približno 3-5% energije za grejanje.
Prilagodite garderobu godišnjem dobu.
Održavanje previsokih temperatura vazduha u prostorijama te spuštanje temperature otvaranjem prozora je inače jedna od najčešćih grešaka prilikom regulacije temperature prostora. Naime, u mnogim stanovima i porodičnim kućama, radijatori nemaju uređaje koji mogu regulisati temperaturu u prostorijama, a posledica toga je pregrejanost jednih i hladnoća drugih prostorija odnosno nedovoljan komfor u tim prostorijama. Rešenje kojem se često pribegava u slučaju pregrejanosti prostorija je otvaranje prozora, što rezultira velikim gubicima toplote!
Regulaciju temperature u prostoru treba obezbediti ugradnjom regulacionih uređaja za sisteme grejanja kao što su radijatorski termostatski ventili i sobni termostati.
Ukoliko imate termostatske ventile, proverite njihovu postavljenu temperaturu.
Programirajte termostat na način da je noću ili dok ste van kuće temperatura postavljena na nižu vrednost. Ovo vam može smanjiti troškove i za 7-15%.
Ako otvarate prozor na duže vreme, isključite sistem grejanja ili hlađenja.
Ukoliko je to moguće, namestite da se vaš sistem grejanja isključi sat vremena pre nego izlazite iz kuće, te da se uključi pola sata pre nego se vraćate kući.
Radijatorski termostatski ventil je termostat smešten na radijatoru koji reguliše temperaturu u svakoj prostoriji u kojoj se nalazi. Ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila moguća je ušteda energije čak do 20% (što zavisi od vrste termostata i brzini reakcije - najbrže reaguju termostatske „glave“ punjene gasom). Ušteda se ostvaruje na način da termostatski radijatorski venitl sam reguliše zadatu temperaturu u prostoriji koristeći sve raspoložive izvore toplote (sunce, ljude, kućne aparate....). Radijatorski ventili se ne ugrađuju na radijatore u prostoriji u kojoj je ugrađen sobni termostat.
PRIMER:
Ugradnjom termostatskih ventila na 14 radijatora u porodičnoj kući od 143 m2 koja godišnje troši oko 2.800l lož ulja (2.100 eura) ili 3.000 m3 (1.000 eura) prirodnog gasa, godišnje je moguće uštedeti 300 eura (1,09 tCO2) na lož ulju odnosno 125 eura (0,86 tCO2) na prirodnom gasu. S obzirom da je procenjena vrednost investicije 670 eura, a životni vek sprovedene EE mere 15 godina, rok povratka investicije je u slučaju lož ulja 2,23 godine, a moguća ušteda u životnom vijeku 4.500 eura, dok je rok povratka investicije u slučaju prirodnog gasa 5,36 godina, a moguća ušteda u životnom veku 1.875 eura.
Sobni thermostat uključuje kotao i pumpu centralnog grejanja kad temperatura u prostoru padne ispod određene zadate vrednosti. Obično se ugrađuje u dnevnom boravku na visini od oko 1,5 m od poda i to na unutrašnjem zidu. Nikad ne bi smeo biti postavljen blizu prozora ili vrata, jer bi promaja mogla uticati na senzor temperature.
PRIMER:
Za stambeni prostor od 150m2 koji godišnje troši oko 2.800l lož ulja (2.100 eura) ili 3.000 m3 (1.000 eura) prirodnog gasa, uz pretpostavku godišnjih ušteda toplotne energije od 7%, godišnje je moguće uštedeti 145 euro (0,51 tCO2) na lož ulju odnosno 125 eura (0,4 tCO2) na prirodnom gasu. S obzirom da je procenjena vrednost investicije 70 eura, a životni vek sprovedene EE mjere 15 godina, rok povratka investicije je u slučaju lož ulja 0,5 godina, a moguća ušteda u životnom veku 2.175 eura, dok je rok povratka investicije u slučaju prirodnog gasa 0,56 godina, a moguća ušteda u životnom veku 1.875 eura.
Programabilni termostat dodatno može regulisati početak i kraj grejanja u zavisnosti o danu u nedelji, noći ili danu, te regulisati temperaturu vode. Ovakvi termostati mogu kontrolisati i nekoliko temperaturnih zona u kući, s obzirom da nije potrebna jednaka temperatura u svim prostorijama. Ako se koriste prema uputstvima, ovakvi programabilni termostati mogu doneti uštede i do 30%.