Priprema potrošne tople vode – električna energija

Potrošna topla voda se u velikom delu Srbije gde nije dostupan gas zagreva električnom energijom pri čemu se koriste električni protočni ili akumulacioni bojleri.

Pri odabiru električnog bojlera, sledite uputstva proizvođača i odaberite onaj koji odgovara broju članova u vašoj porodici, odnosno prosečnoj dnevnoj potrošnji. Odaberite bojler koji ima dodatnu izolaciju radi smanjenja gubitaka toplote, kao npr. poliuretansku toplotnu izolaciju debljine 100 mm.

Ukoliko nije fabrički izolovan, bojler s toplom vodom obavezno izolujte, kao i cevi do potrošnih mesta.

Prilikom instalacije novog bojlera tople vode i/ili kotla bilo bi poželjno da je on što bliže mestu potrošnje tople vode kako bi se smanjili gubici kroz cevi. 

Savetujemo da električni bojler koristite namešten na ekonomičan rad, što podrazumeva da je temperatura vode između 55oC i 60oC. Obično se upotrebljava voda temperature 40oC, što se postiže mešanjem tople i hladne vode.

Redovno čistite kamenac sa grejača u bojleru. Kamenac sprečava prelaz toplote sa grejača na vodu pri čemu se troši više energije za zagrevanje iste količine vode. Moderni električni bojleri imaju ugrađene „suve“ grejače kojima je problem stvaranja kamenca uklonjen.

Vodu zagrevajte po noći kad je niža cena električne energije.

Protočni bojleri se obično koriste u kupatilima za pripremu količina vode do 12 lit/min ( pri 45°C). Prednost ovakvih uređaja je niska cena, velika efikasnost u radu, mali toplotni gubici u kratkim cevovodima te kratko vreme zagrevanja. Nedostaci su relativno velika priključna snaga (12-27 kW) (što zahteva trofazni priključak), te zavisno o tarifi 1,7-3,2 puta veći troškovi pripreme vode u odnosu na gasne bojlere.

U akumulacijskim se bojlerima zagrevaju veće količine tople vode koja je onda na raspolaganju u dužem vremenskom periodu na više potrošnih mesta. Električni akumulacijski bojleri se koriste u kuhinjama (zapremina do 5-10 l) i u kupaonicama (zapremina 50-200 l). Snage grejača u akumulacijskim bojlerima su znatno niže od onih u bojlerima protočnog tipa i iznose 1,5-2,6 kW uz vreme zagrevanja od 10 min do 3 sata zavisno o veličini spremnika. U odnosu na protočne bojlere topla voda je kod akumulacijskih jednoličnije temperature te je raspoloživa u kraćem vremenskom intervalu nakon otvaranja slavine. Pored niže potrebne priključne el. snage, dodatna prednost u odnosu na električne protočne bojlere leži u mogućnosti zagrevanja vode u periodima niže tarife korišćenjem vremenskih regulatora. Nedostaci su veći toplinski gubici, ograničena količina vode te je potrebno duže vremena za ponovno zagrevanje.  

Priprema potrošnje tople vode gasnim kotlovima

U domaćinstvima sa više od 4-5 članova, odnosno kada je potrebno pripremiti veće količine potrošne vode na više ispusnih mesta u odnosu na slučajeve kada se koriste protočni bojleri, vodu je prikladnije pripremati na jednom centralnom mestu te od tamo razvoditi do mesta potrošnje. U tu se svhu najčešće koriste kotlovi na gas kojima se zagreva voda u posebnom rezervoaru preko izmjenjivača toplote. Rezervoari mogu biti fizički odvojeni od kotlova (stojeći) ili pak pričvršćeni za sami kotao (ležeći). 

Zapremina gasnih bojlera se kreće u rasponu od 120-220 litara, pri čemu je snaga plamenika niža. Kod protočnih bojlera kreće se u rasponu od 7-9 kW uz potrebno vreme zagrevanja vode na temperaturu 45°C od 10-20 min. Uz sve prednosti i nedostatke u odnosu na protočne bojlere navedene prethodno za električne akumulacione bojlere, potrebno je još istaći i potrebu za instalacijom dimnjaka te znatno niže troškove pripreme tople vode (1,7-3,2 puta) u odnosu na električne bojlere.

Snage kotlova koji se ugrađuju u stambene kuće (do 6-8 osoba, do 300-400 m2) se kreću od 16-34 kW a veličine rezervoara od 100-150 l. Za veće objekte ili više kuća u nizu, na tržištu se mogu nabaviti kotlovi snage do 300 kW.

Iako kotlovi imaju nominalnu efikasnost >90% (>100% kod kondenzacionih tipova), ukupna godišnja efikasnost je značajno niža.

Nadalje, ukupnu efikasnost sistema moguće je podići korišćenjem niskotemperaturnih i kondenzacionih kotlova, dvostepenih gorionika ili gorionika sa regulacijom snage (npr. 30-100%), te na kraju kombinovanjem kotlova sa solarnim kolektorima. Pravilan izbor načina regulacije od izuzetnog je značaja za postizanje maksimalno efikasnog rada kotla i celog sistema. 

Priprema potrošne tople vode – solarna energija

Za pripremu PTV-a možemo koristiti solarne sisteme koji se sastoje od kolektora, rezervoara tople vode s izmenjivačem toplote, solarne stanice sa pumpom i regulacijom te razvod sa odgovarajućim radnim medijem.

Praksa je pokazala da solarni kolektor po 1 m2 uštedi godišnje 750 kWh energije. Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava potrebe tople vode 90-100%, u prelaznom periodu 50-70% te u zimskom periodu 10-25 %.

Danas su na tržištu dostupne različite vrste solarnih kolektora, koje se razlikuju s obzirom na iskoristivost sunčeve energije, radni vek, montažu i cenu. Solarne kolektore možemo podeliti na dve osnovne vrste – pločasti i vakuumski.

Solarni sistemi proračunavaju se na osnovu potrošnje sanitarne vode, odnosno potrebno je znati koliko osoba boravi u objektu. Pri proračunu, u obzir se uzima  prosek potrošnje 50 litara po osobi u domaćinstvima i manjim turističkim objektima. Tako će npr. za objekt u kojem stalno boravi 6 osoba biti potreban  rezervoar zapremine 300 litara. Prema toj zapremini rezervoara, biće potrebna 3 kolektora od 2 m2 te ostala oprema koja je sastavni deo termičkog solarnog sistema. 

Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za 3-4 osobe u porodičnoj kući je otprilike cca 4 m² kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara. Kod ovakvog sistema moguće je godišnje uštediti od 50-60% ukupnih godišnjih potreba za toplom vodom.

Vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

Priprema potrošne tople vode – toplotna pumpa

Toplotne pumpe se prvenstveno koriste u sistemima grejanja, međutim ako se radi o toplotnoj pumpi kod koje toplotu ne odvodimo vazduhom, već vodom, ta toplota se može iskoristiti i za pripremu potrošne tople vode.

Za pripremu tople vode upotrebljavaju se manji uređaji nazivne snage od 2 do 12 kW i pogonske snage 0,6 do 5,2 kW. Upotrebom toplotne pumpe moguće je smanjiti potrošnju energije za pripremu tople vode za 2/3. Nedostatak ovog sistema je veća početna investicija i zavisnost rada od električne energije.