Razred energetske efikasnosti je potvrda kvaliteta uređaja s obzirom na njegovu energetsku efikasnost, pri čemu se uređaji prema potrošnji energije dele na sedam razreda energetske efikasnosti označenih slovima od A do G (grupu A čine energetski najefikasniji uređaji).
Uređaji i rasvetna tela energetskog razreda A troše i do 45% manje energije od istih uređaja energetskog razreda D! Uštede koje možete ostvariti kod pojedinih kućnih aparata zavise od učestalosti njihove upotrebe, a kreću se od 10 do 20 eura godišnje.
Prilikom kupovine novog kućnog uređaja, glavni kriterijum obično je upravo cena tog uređaja i njegove mogućnosti, dok se o potrošnji električne energije često vodi najmanje računa.
Svrha energetskih klasa, koje prema Pravilniku o označavanju energetske efikasnosti kućnihh uređaja službeno moraju imati mašine za pranje I sušenje veša, mašine za pranje suđa, električni šporeti, frižideri i zamrzivači, klimatizacioni uređaji te sijalice sa direktnim napajanjem iz električne mreže je informisanje kupca o tome koliko efikasno određeni uređaj iskorišćava električnu energiju i vodu te o nivou buke koju prilikom rada taj uređaj proizvodi. Drugim rečima, jedna mašina za pranje suđa B ili C klase sigurno će trošiti više vode i struje nego mašina klase A ili A+, dok će nivo buke koju će proizvoditi tokom svog rada sigurno biti veći.
Najbolji primer za ilustraciju ušteda bilo bi izabrati dva frižidera sa zamrzivačem sličnih zapremina, a različitih energetskih klasa. Pretpostavimo da je tipični frižider srednje veličine s malim zamrzivačem C klase u startu 50 eura jeftiniji od vrlo sličnog modela energetske klase A, ali zato godišnje potroši struje u vrednosti od oko 30 eura, za razliku od hladnjaka klase A koji potroši električne energije u vrednosti od 20 eura. Iz proračuna je očito da će se tih 50 eura razlike početno izdvojenih za frižider A klase isplatiti u roku od 5 godina, a kako je životni viek frižidera 10 do 15 godina, to u okviru životnog veka označava ukupnu uštedu na električnoj energiji od 150 eura.
Slične uštede moguće je izračunati i za druge kućne uređaje, ukoliko su poznati podaci o potrošnji sa oznake energetske efikasnosti te koliko se često uređaj koristi. Kod mašina za pranje veša i suđa, osim uštede električne energije treba uzeti u obzir i uštedu vode, dok mašine sa sušilicom ili samostojeći zamrzivači zbog visoke potrošnje električne energije retko postižu energetsku klasu A. Međutim, može se dogoditi i da od dva slična modela onaj više energetske klase bude čak i jeftiniji!
Generalno se preporučuje kupovina uređaja A ili A+ klase, ali i kod tih uređaja prilikom kupovine potrebno je pažljivo proučiti oznaku energetske efikasnosti ili ako ona nije dovoljno jasno istaknuta zatražiti od prodavca da je pokaže, na šta kupac uvek ima pravo.
Prilikom kupovine bilo kojeg kućnog uređaja, uvek izaberite one energetskog razreda A!
Odaberite frižider koji odgovara potrebama vaše porodice kako ne bi nepotrebno trošio energiju.
Pri kupovini frižidera, prednost dajte onim uređajima koji imaju opciju defrost - automatsko odleđivanje. Na taj način ćete ručno morati odleđivati samo zamrzivač.
Pri kupovini hladnjaka, tražite one sa prirodnim radnim materijama kao npr. R600a, koje prilikom ispuštanja ne oštećuju ozonski sloj i imaju manji uticaj na efekat staklene bašte.
Frižideri klase A+ troše 30-42%, a klase A++ manje od 30% energije koju troši frižider energetske klase D. Novi frižideri pored efikasnijih kompresora imaju i bolju izolaciju i zaptivanje vrata što dodatno doprinosi povećanoj energetskoj efikasnosti. Frižideri koji se danas mogu naći na tržištu troše bar 36% manje električne energije nego oni proizvedeni pre 15 godina.
Prilikom izbora šporeta, kupite onaj koji ima mogućnost kuvanja i na gas, bez obzira da li imate gas ili trebate kupiti bocu plina. Gas je ekološki prihvatljiviji energent od električne energije, a vreme kuvanja i lakoća regulacije temperature je puno brža.
Savremene mašine za pranje suđa potroše za jedno pranje 15-28 l vode i 1,1-1,8 kWh električne energije. Najnaprednije mašine troše samo 14 l vode, što predstavlja 80% uštede u vodi u odnosu na ručno pranje suđa. Također, današnje mašine za pranje suđa su 70 puta tiše nego one proizvedene pre 30 godina.
Dodatne uštede ćete ostvariti ako priključite mašinu na priključak sa toplom vodom umesto hladnom, jer se najveći deo energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.
U zadnjih 10 godina, i uređaji za pranje veša su uznapredovali, pa je tako potrošnja vode smanjena sa 110 litara na 50-60 litara, dok je potrošnja energije sa 2 kWh pala na 0,94 kWh po pranju. Zato ako imate stari model mašine, razmislite o njegovoj zameni.
Odaberite mašinu za veš koja odgovara potrebama vašeg domaćinstva za pranjem, te je koristite u skladu sa uputstvom proizvođača.
Mikrotalasne rerne su energetski efikasnije od običnih rerni jer štede energiju zbog kraćeg vremena pripreme hrane. Uštede mogu ići i do 50% i to za pripremu malih količina hrane, a pogotovo prilikom podgrevanja.
Pravilno koristite kućne uređaje u svom domu kako biste značajno smanjili potrošnju energije i produžili vek trajanja uređaja. Konačno, to će rezultovati smanjenjem finansijskih izdataka za podmirivanje režijskih troškova.
Pažljivo pročitajte uputstvo proizvođača o korišćenju određenog uređaja, jer ćete vrlo često pronaći i uputstvo kako uređaj možete koristiti najefikasnije.
Ne zaboravite da svakim preduzetim korakom indirektno čuvate i okolinu, smanjujući emisije štetnih gasova u atmosferu. Svi preduzeti koraci stvaraju zbirni efekat u pogledu ušteda energije, a time i smanjenja troškova.
Korisno je znati za šta je određeni deo zamrzivača namenjen i koje su njegove temperature:
Postavite frižidere i zamrzivače na što hladnijem mestu u kući (nikako u blizini šporeta, radijatora ili bojlera). Hladniji prostor znači veću uštedu energije – svaki stepen manje može smanjiti potrošnju električne energije i do 6%.
Izbegavajte izloženost frižidera i zamrzivača sunčevom zračenju.
Prilikom postavljanja frižidera i zamrzivača, obavezno ostavite dovoljno prostora za ventilaciju između zadnjeg dela uređaja i zida (oko 10 cm) kako ne bi došlo do pregrevanja, a time i povećanja potrošnje el. energije.
Povremeno očistite (ali pažljivo, da ne oštetite cevi) od prašine zadnju stranu frižidera gde se odvodi toplota.
Pre nego što otvorite vrata frižidera razmislite šta vam je potrebno i vrata frižidera ne držite otvorena duže nego što je to potrebno.
Prilikom zatvaranja vrata frižidera, budite sigurni da ste ih dobro zatvorili. Proverite da li je zaptivka na vratima čista i da li dobro prijanja. Kako bi ste to proverili, stavite komad papira na ivicu frižidera i zatvorite vrata. Ako papir ne padne, znači da su vrata frižidera u dobrom stanju.
Termostat postavite na srednju poziciju. Niža temperatura ne znači nužno i bolje čuvanje hrane, a potrošnja energije može porasti i za 10-15%.
Nemojte stavljati u frižidere i zamrzivače vruća ili topla jela. Pre nego što toplu hranu nameravate zalediti, ohladite je na sobnoj temperaturi, zatim u frižideru, pa tek onda smestite u zamrzivač.
Zamrznutu hranu bi trebali odleđivati prvo u frižideru, jer na taj način zamrznuta hrana pri odleđivanju besplatno hladi drugu hranu u frižideru.
Pravovremeno odleđujte frižidere i zamrzivače (kad debljina leda dostigne 3 do 5 mm) jer tako štedite energiju i produžavate radni vek uređaja.
Standardna temperatura zamrzavanja je -18oC, a ako podesite temperaturu za 1oC niže, možete povećati potrošnju el. energije i za 5%.
Uvek stavljajte poklopce na posude u kojima se kuva – na taj način se toplota duže zadržava u posudi te se smanjuje kondenzacija pare po kuvinji. Kuvajući sa poklopcem možete uštedeti i do 20% el. energije za kuvanje.
Prilagodite posuđe količini hrane koju kuvate. Priprema manje količine hrane u velikoj posudi znači gubitak energije. Takođe, prilikom pripreme kafe i čaja zagrevajte samo potrebnu količinu vode.
Uvek koristite veličinom optimalnu grejnu ploču za odabranu posudu.
Proverite da li je dno posuda u kojima kuvate glatko i ravno. Hrana će se brže skuvati ako posuda prijanja bolje na grejnoj ploči šporeta.
Prilikom kuvanja, koristite minimalnu jačinu grejanja koja vam je potrebna. Kada je voda jednom prokuvala smanjite jačinu grejanja na najnižu moguću da zadržite ključanje. S većom jačinom nećete postići da vaša hrana bude brže skuvana, već će voda brže ispariti.
Isključite grejno telo par minuta pre nego što mislite da je jelo gotovo, jer će grejno telo zadržati visoku temperaturu, a hrana će nastaviti da se kuva.
Staklokeramička grejna ploča vrlo precizno usmerava toplotnu energiju na samo dno posude, pa je zato efikasnija od klasičnih grejnih ploča.
Prilikom kuvanja na gasnom šporetu pripazite da plamen ne bude prejak i da ne kruži oko posude. To ne samo da je opasno, već i dodatno rasipa toplotnu energiju.
Kod pečenja su posebno efikasne rerne sa ventilatorom koje mogu uštedeti od 10-15% energije.
Samo neka jela zahtevaju predgrevanje rerne na željenu temperaturu. Zapamtite da svakih 10 minuta predgrevanja rerne troši 0,06 kWh, što pri učestaloj upotrebi tokom godine može doprineti povećanju vaših godišnjih računa za struju.
Vrata rerne držite otvorena što kraće jer se pri svakom otvaranju izgubi 20% toplote.
Rernu možete isključiti i 10 minuta pre kraja pečenja jer rerna duže zadržava toplotu, a uštedećete električnu energiju.
Zaprljane rerne troše više energije nego one koje se redovno čiste.
Mašinu koristite samo kad je maksimalno napunjena posuđem.
Pre stavljanja posuđa u mašinu ukloniti krupne ostatke hrane.
Redovno proveravajte filtre i nivo soli u mašini koja omekšava vodu te sprečava nastanak kamenca na grejnim površinama te čistite unutrašnjost mašine.
Izbegavajte program sušenja posuđa u mašini koji dodatno troši energiju.
Današnja sredstva za pranje posuđa efikasno uklanjaju nečistoće i pri nižim temperaturama pranja. Potrošnja deterdženta je takođe pala sa 40 grama na 20 grama po ciklusu pranja.
Uštede ćete ostvariti ako mašinu priključite na priključak s toplom vodom umesto hladnom, jer se najveći deo el. energije troši na zagrevanje vode. To je naročito preporučljivo ukoliko zagrevate vodu solarnim kolektorima ili gasnim kotlom.
Uvek odaberite program pranja veša sa najnižom temperaturom vode dovoljnom da veš bude kvalitetno opran. Današnja sredstva za pranje veša efikasno uklanjaju nečistoće i pri nižim temperaturama pranja.
Ukoliko preskočite program predpranja uštedećete vodu i 0,2-0,6 kWh električne energije po jednom pranju.
Energetski je puno efikasnije pranje punog bubnja veša, nego dva pranja do pola napunjenog bubnja. Pokušajte prati standardnu količinu veša za određeni tip bubnja (5-6kg) jer se u slučaju preopterećenog bubnja veš neće kvalitetno oprati dok će se u slučaju nedovoljno opterećenog bubnja nepotrebno trošiti energija.
Najvažnija ušteda prilikom sušenja veša postiže se sa dobro centrifugiranim vešom, zato bi centrifuga mašine trebala imati najmanje 1000 okretaja u minuti. Nameštanjem centrifuge na 1600 okretaja/min možete kod sušenja uštedeti i do 30% električne energije.
Ukoliko možete, izbegavajte sušenje veša u sušilicama, već ga sušite na vazduhu.
Prilikom sušenja veša u sušilicama efikasnost ciklusa će biti veća ako sušite veš iste debljine.
Efikasnost sušilica veša osigurava i redovno čišćenje filtra.
Mikrotalasna rerna greje hranu od krajeva prema sredini, pa ukoliko kuvate raznovrsniju hranu, veće komade stavite sa spoljne strane, a tanje i manje s unutrašnje strane rerne.
Potrebno je više vremena, a i energije da zagrejete vodu u grejaču na kojem se uhvatio kamenac nego u čistom, zato redovno čistite grejač od vodenog kamenca. Možete ga vrlo jednostavno očistiti koristeći jabukovo sirće.
Zagrevajte samo onu količinu vode koja vam je potrebna za kafu, čaj ili nešto drugo.
Uvek isključite računar kada ga ne koristite. Ukoliko ipak morate ostaviti računar uključen dok ne radite, isključite monitor, jer on troši više od pola energije celog sistema. Uključivanje i isključivanje računara ne troši dodatnu energiju, niti opterećuje računar već produžuje životni vek komponenti i štedi energiju.
Ako ostavite monitor uključen celu noć, potrošićete energije koliko je dovoljno za zagrevanje 6 večera u mikrotalasnoj rerni.
Stare računare ne bacajte sa kućnim otpadom jer u sebi sadrže teške metale i olovo, već ih predajte u reciklažna dvorišta koja prerađuju elektronskii otpad.
Imajte na umu da stand by funkcija kod raznih kućnih uređaja, a naročito TV i DVD-a troši i do 6% električne energije u domaćinstvu. Konkretno, TV u stand by modu troši i do 24% energije u odnosu kad je upaljen.
Punjači za mobilne telefone, prenosne računare i digitalne kamere troše energiju i kad su uređaji napunjeni i kad su odvojeni od punjača. Dokaz za to je činjenica da su punjači koji su uključeni u utičnicu, a pri tome nisu u funkciji punjenja, i dalje zagrejani.
Jedna od značajnih pojedinačnih stavki u potrošnji električne energije svakako je i korišćenje električnih rasvetnih tela koja u domaćinstvu troše oko 10-15% ukupne potrošnje električne energije.
Odaberite štedljive sijalice! Iako su u startu skuplje od običnih sijalica, štedljive sijalice usled manje potrošnje energije zapravo štede novac. Naime, štedljive sijalice troše pet puta manje energije nego slične obične sijalice.
Sijalica sa užarenom niti u vidljivu svetlost pretvara svega 5% uložene energije, dok se ostatak pretvara u toplotnu energiju, a vek trajanja im je otprilike 1000 radnih sati. Trajanje štedljive sijalice je osam puta duže od obične sijalice sa užarenom niti.
Potrošnja se kod osvetljenja određuje na osnovu snage sijalice (lampe) i dužine vremena koje svetli.
Ako se zamene obične sijalice sa užarenom niti štedljivim sijalicama na mestima gde su inače duže vremena uključene (npr. dnevna soba), štedljive sijalice se vrlo brzo ''isplate" zahvaljujući ostvarenim uštedama. Npr. ako se jedna sijalica sa užarenom niti od 100W zameni odgovarajućom štedljivom sijalicom od 20 W, a uz pretpostavku da je ista uključena 5 sati dnevno, godišnje je moguće uštedeti oko 13 eura. Zato, ukoliko je nužno, preporučuje se postavljanje sijalice sa užarenom niti samo na mestima gde sijalica nikada nije dugo uključena, kao što su podrum ili toalet.
Jedna od najboljih štedljivih sijalica je fluorokompaktna koja je četiri puta energetski efikasnija od klasične električne sijalice, a osigurava isti nivo osvetljenja.
Rasvetu ne treba ostavljati uključenu kada za to nema potrebe. Kako bi se sprečilo nepotrebno ostavljanje uključene rasvete npr. u podrumima i garažama, najefikasnije je postaviti automatski prekidač koji će sijalicu nakon nekog vremena sam isključiti.
Postavite detektore pokreta u vaše dvorište i ispred ulaznih vrata, koji će se brinuti da spoljno svetlo bude uključeno samo kada je neko u blizini.
Prilikom uređenja enterijera, uzmite u obzir da svetlija unurašnjost može optimalno osvetliti prostoriju sa manjom jačinom svetlosti jer svetliji zidovi i nameštaj reflektuju svetlost bolje od tamnije obojenih zidova.
Stan je najbolje urediti tako da u njega preko dana ulazi dovoljno dnevnog svetla do mesta gde se čita ili piše. Dnevno svetlo ne samo da je besplatno, nego i manje opterećuje oči.
Nije svejedno koje štedljive sijalice odlučite kupiti. Preporučujemo kupovinu štedljivih sijalica renomiranih proizvođača i višeg energetskog razreda koje dolaze sa garancijom i mogućnošću zamene u razumnom roku. Jeftinije štedljive sijalice, naime, često imaju znatno kraći životni vek, a kako sa njima ne dolazi garancija, nema ni mogućnosti zamene ako se dogodi da im životni vek bude smešno kratak.
Prilikom razmišljanja o kupovini štedljivih sijalica, najveći problem za kupca jeste činjenica da je početna cena štedljive sijalice mnogo viša od cene obične sijalice. Dok je cena štedljive sijalice renomiranih proizvođača 6 i više eura, obične sijalice sa užarenom niti koštaju manje od 1 euro. No, ono što se u prvom trenutku često zaboravlja jeste da štedljive sijalice za istu snagu troše četiri do pet puta manje električne energije te imaju i do deset puta duži radni vek.
Primer:
U domaćinstvu je sijalica u dnevnom boravku uključena prosečno 5 h dnevno. Ako se uzme u obzir jedinstvena tarifa naplate električne energije tokom celog dana, obična sijalica snage 100 W će godišnje potrošiti oko 182 kWh ili uz jedinstvenu cenu kWh od 0,05 eura struje u vrednosti 9,1 eura. S druge strane, tipična štedljiva sijalica koja daje isti nivo svetlosti uz realnu snagu 23 W potrošit će oko 42 kWh električne energije u vrijednosti od 2,1 euro. Ako pogledamo razliku u ceni i postignutu uštedu, kupovina štedljive sijalice se u odnosu na običnu sijalicu isplati za manje od godinu dana, a kako je životni vek u ovom primeru veći od četiri godine, u preostalom životnom veku ta sijalica ostvaruje stvarnu uštedu električne energije u vrednosti od 21 euro. S druge strane, treba uzeti u obzir da se unutar životnog veka štedljive sijalice mora promeniti više sijalica sa užarenom niti, što ukupno uštedu podiže za još oko 3 eura, kolika je cena dodatnih sijalica sa užarenom niti koje bismo trebali kupiti ako ne koristimo štedljivu sijalicu.
Prednosti korišćenja štedljivih sijalica već su postale tema i u političkim krugovima, pa je, na primer, Australija već do 2010. godine zabranila i iz upotrebe izbacila klasične sijalice sa užarenom niti. Evropska komisija je takođe odlučila da uvede Uredbu o preusmeravanju sa sijalica s užarenom niti na efikasnije sijalice u okviru Direktive 2005/32/EC o Ekodizajnu (tačnije Direktive o okvirima postavljanja zahteva ekodizajna za energetski srodne proizvode). Prema navedenoj Uredbi, u periodu od 2009. do 2012. godine postupno nastupa potpuna zabrana proizvodnje i prodaje energetski neefikasnih sijalica, sa ciljem uštede energije te smanjenja emisije gasova staklene bašte. U zemljama EU je već stupila na snagu zabrana proizvodnje sijalica sa užarenom niti jačine 100 W, 75W i 60W.
LED sijalice (engl. light-emitting diode) imaju značajno duži vek trajanja od fluokompaktnih sijalica - čak od 50 do 100 hiljada sati rada te predstavljaju najnoviju generaciju efikasne rasvete. Odlikuju se izrazito niskom električnom snagom (2 do 10 vata) uz svetlosnu iskoristivost od 140 lumena po vatu, što je u nekim slučajevima trostruko manja snaga (a samim time i potrošnja) od štedljivih sijalica. Još jedna od prednosti LED sijalica je njihova konstrukcija koja ih čini vrlo izdržljivim što se tiče mehaničkih oštećenja, a ne sadrže ni živu što ih čini i sigurnijim za upotrebu. U skladu sa svojstvima, LED sijalice trenutno predstavljaju najskuplju početnu investiciju i još nisu u toliko širokoj upotrebi kao što je slučaj sa štedljivim sijalicama, ali ako se uzme u obzir značajno duži vek trajanja te niža potrošnja električne energije sasvim sigurno predstavljaju blisku budućnost efikasne rasvete.