Automobili i kamioni na našim putevima odgovorni su za oko 18% ukupnih emisija gasova staklene bašte u Srbiji, a svake godine motorna vozila oslobode preko 7 miliona tona gasova staklene bašte u atmosferu. U urbanim područjima, izduvni gasovi vozila čine 2/3 zagađivača koji proizvode smog, a udisanje azotnih oksida izaziva glavobolju i nesanicu, nadražuje sluznice i smanjuje otpornost organizma.
Prevoz koji birate te način na koji vozite i održavate svoje vozilo određuje potrošnju goriva, a time i količinu gasova staklene bašte koje proizvodite.
VOZITI MANJE prvi je korak prema usporavanju klimatskih promena, poboljšanju kvaliteta vazduha i uštedi novca. Vozite 10% manje i izbegavajte vožnju automobilom na kratkim udaljenostima!
VOZITE U SKLADU S OGRANIČENJIMA BRZINE. Smanjitićete potrošnju goriva za 20%.
ŠTEDLJIVO KORISTITE KLIMA UREĐAJ U AUTU. U tom slučaju potrošnju goriva možete smanjiti za 20%.
Kod stajanja UGASITE MOTOR.
ODRŽAVAJTE SVOJE VOZILO. Redovno proveravajte pritisak u gumama, menjajte ulje i filtere kako bi performanse motora bile dobre te kako ne biste nepotrebno trošili više goriva.
Autobus pun putnika ukloniće 40 vozila sa puta i zadržati 50 tona CO2, zato kad god možete, koristite gradski pevoz.
Ako je moguće, vozite bicikl ili pešačite. Osim što u atmosferu nećete ispuštati štetne gasove, vožnja biciklom i šetnja imaju odličan uticaj na vaš kardiovaskularni sistem odnosno opšte zdravlje.
Pri kupovini novog automobila, odaberite onaj koji ima najmanju potrošnju goriva te razmislite o ugradnji gasa ili čak odabiru hibridnog vozila čija efikasnost je 20-50% veća nego kod tradicionalnih vozila.
Zbrinjavanje otpada je jedan od bitnih problema vezanih uz brigu za okolinu. Količina otpada se može značajno smanjiti recikliranjem onih materijala koji to dozvoljavaju. Na taj način smanjuje se potrošnja sirovina, uvoz sekundarnih sirovina, te potrošnja energije, no istovremeno se zapošljavaju novi radnici.
Reciklirajte otpad! Recikliranjem čuvate okolinu i štedite energiju. Takođe, kupujte proizvode izrađene od recikliranog materijala. Njihova izrada zahteva manje količine energije (za neke proizvode koristi se i 95% manje energije).
Koristite vrećice iz prodavnice više puta i odaberite platnene vrećice.
Otpad sortirajte i odlažite ga u za to predviđene kontejnere.
Elektronski i električni otpad odlažite posebno.
Kupujte veća pakovanja proizvoda koje redovno koristite. Za proizvodnju jedne boce od 1,5 litre potroši se manje eneregije nego za 3 boce od 0,5 litre, a proizvodi se i manje otpada.
Pre nego se odlučite na kupovinu novog uređaja, pokušajte popraviti stari i ponovo ga iskoristiti.
Kada je moguće, koristite baterije koje se mogu više puta ponovo puniti.
Veliki deo vašeg kuhinjskog otpada predstavlja tzv. biootpad i može se pretvoriti u visokovredan kompost, koji će vrlo efikasno zameniti veštačka đubriva u vašem vrtu ili voćnjaku.
Recikliranje papira je najstariji postupak reciklaže. Sistem odvojenog skapljanja papira i kartona najrazvijeniji je i najbolje organizovan u Srbiji, u poređenju s ostalim postupcima recikliranja. Ono što vi možete učiniti je prikupljati papir u domaćinstvu, te ga odlagati u odgovarajući kontejner za papir u vašem kvartu.
Plastičnu ambalažu od pića i napitaka vraćajte u trgovinu radi daljnje upotrebe. Postupkom recikliranja starih boca dobijaju se sirovine za proizvodnju novih boca ili nekog drugog odgovarajućeg proizvoda. Otpadna ambalaža se može koristiti i kao energent.
Staklo je izrazito pogodno za recikliranje jer se može reciklirati bezbroj puta. Udeo stakla u kućnom otpadu iznosi oko 10%. Odvojenim prikupljanjem stakla štedimo prostor na deponiji, dragocene prirodne sirovine i energiju te smanjujemo onečišćenje tla, vode i vazduha. Pre bacanja, razmislite možete li staklenu ambalažu na neki način ponovo upotrebiti. Svaka tona prikupljenog stakla iskorišćena za proizvodnju novog stakla znači oko 315 kg ugljen dioksida manje u atmosferi.
Stare gume ne bacajte u okolinu, već ih prodajte ovlašćenom sakupljaču jer se njihovom reciklažom mogu dobiti novi proizvodi (podloga za sportske terene i zaštitne podne obloge, obloge za izolaciju krovova, zvučne barijere u građevinarstvu, različite oznake u drumskom saobraćaju i dr.).
Osim što možemo reciklirati različite materijale, kao što su plastika, papir, guma, takođe možemo iskoristiti i biootpad iz naših domaćinstava. Biootpad predstavlja kuhinjski otpad (ostaci od pripreme hrane) i vrtni ili zeleni otpad i čini oko trećinu ukupnog kućnog otpada. On je ujedno vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta i to postupkom kompostiranja.
Kompostiranje otpada je postupak koji podrazumeva aerobnu razgradnju biootpada pri čemu nastaju ugljendioksid, voda, toplota i kompost, kao konačni proizvod, i to za samo nekoliko meseci. Kompost hrani biljke, osigurava prozračnost tla, zadržava vodu i pogoduje rastu korenitog bilja.
Kompostiranje otpada je jedan od mnogih načina kako se možemo zalagati za očuvanje okoline.
Ukoliko organski otpad iz našeg domaćinstva i vrtova ne kompostiramo, on se na odlagalištima otpada razgrađuje pri čemu se oslobađa metan, jedan od glavnih gasova staklene bašte. Na odlagališta u Srbiji odloži se 96% proizvedenog biorazgradivog komunalnog otpada, a do 2014. godine se udeo treba smanjiti na 75% masenog udela proizvedenog 1997. godine.
Predlažemo i da napravite kućno kompostište u sopstvenom vrtu, tako što ćete kompostirati voće, povrće, vrećice za čaj, ostatke kave, kao i lišće i otpad iz vrta. Kompost je vredno đubrivo i smanjuje količinu otpada na odlagalištima. Kompostiranjem tročlana porodica može smanjiti emisiju gasova staklene bašte za više od osmine tone godišnje!
Kuće od balirane slame građene su uz relativno niske troškove te kao takve predstavljaju zdravu i povoljnu alternativu modernim građevinskim materijalima. Slama je poljoprivredni nusproizvod i može se nabaviti po relativno niskoj ceni , a dobijena je vredna kombinacija izolacionih i statičkih svojstava.
Slamnati zidovi se obavezno moraju omalterisati kako bi se slama zaštitila od spoljnih uticaja. U tu svrhu se najčešće koristi malter na bazi kreča. Cementni malter potpuno je neprikladan za korišćenje u kombinaciji sa slamom, jer stvara paronepropusni sloj i zid ne diše, odnosno onemogućen je prolaz viška vodene pare iz unutrašnjosti objekta prema spolja.
Trenutni građevinski propisi zahtevaju da koeficijent toplotne provodljivosti, odnosno, U vrednost spoljnjeg zida objekta koji se greje ne prelazi 0,3 W/m2K (u Europskoj uniji postoji tendencija da se ta vrednost smanji na 0,25). Tipičan zid od slame (najčešće debljine oko 45 cm) ima ovaj koeficijent oko 0,13 W/m2K, međutim slama još uvek nije atestirani građevinski materijal u Srbiji. Kao dodatna izolacija, može se koristiti i ovčija vuna.
Bale slame deluju i kao izuzetna zvučna izolacija.
Budući da je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno kiseonika da bi se zapalila. Još kad na bale slame dodamo malter, rizika od požara nema.
Zidovi od balirane slame su više nego adekvatni za nošenje tipičnih tereta kao što su etaže, krovišta i teški nanosi snega na krovu zimi. Ako se slama koristi samo kao ispuna, a u svrhu nosivosti se gradi konstrukcija, mogućnosti su neograničene – teoretski bi se mogli graditi i neboderi.
Slama je prirodan materijal i nema štetnih uticaja. Ne uzrokuje alergije jer se ne radi o senu. Kvalitet vazduha u kućama od slame bitno je bolji, jer ne ispušta nikakva isparavanja kao što su na primer formaldehidi koje često ispuštaju moderni materijali. Osim toga, za razliku od betona, slamnati zidovi dišu, što rezultira bitno svežijim vazduhom u prostorijama.