Kuće od balirane slame

Kuće od balirane slame građene su uz relativno niske troškove te kao takve predstavljaju zdravu i povoljnu alternativu modernim građevinskim materijalima. Slama je poljoprivredni nusproizvod i može se nabaviti po relativno niskoj ceni , a dobijena je vredna kombinacija izolacionih i statičkih svojstava.

Slamnati zidovi se obavezno moraju omalterisati kako bi se slama zaštitila od spoljnih uticaja. U tu svrhu se najčešće koristi malter na bazi kreča. Cementni malter potpuno je neprikladan za korišćenje u kombinaciji sa slamom, jer stvara paronepropusni sloj i zid ne diše, odnosno onemogućen je prolaz viška vodene pare iz unutrašnjosti objekta prema spolja.

Trenutni građevinski propisi zahtevaju da koeficijent toplotne provodljivosti, odnosno, U vrednost spoljnjeg zida objekta koji se greje ne prelazi 0,3 W/m2K (u Europskoj uniji postoji tendencija da se ta vrednost smanji na 0,25). Tipičan zid od slame (najčešće debljine oko 45 cm) ima ovaj koeficijent oko 0,13 W/m2K, međutim slama još uvek nije atestirani građevinski materijal u Srbiji. Kao dodatna izolacija, može se koristiti i ovčija vuna. 

Bale slame deluju i kao izuzetna zvučna izolacija.

Budući da je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno kiseonika da bi se zapalila. Još kad na bale slame dodamo malter, rizika od požara nema.

Zidovi od balirane slame su više nego adekvatni za nošenje tipičnih tereta kao što su etaže, krovišta i teški nanosi snega na krovu zimi. Ako se slama koristi samo kao ispuna, a u svrhu nosivosti se gradi konstrukcija, mogućnosti su neograničene – teoretski bi se mogli graditi i neboderi.

Slama je prirodan materijal i nema štetnih uticaja. Ne uzrokuje alergije jer se ne radi o senu. Kvalitet vazduha u kućama od slame bitno je bolji, jer ne ispušta nikakva isparavanja kao što su na primer formaldehidi koje često ispuštaju moderni materijali. Osim toga, za razliku od betona, slamnati zidovi dišu, što rezultira bitno svežijim vazduhom u prostorijama.