ESCO & EPC

Ugovaranje učinka Finansiranje od strane trećih lica (Third Party Financing), kao vrsta privatno javnog partnerstva jedan je od načina finansiranja energetskih usluga u objektima javne potrošnje. U zavisnosti od pristupa, svrhe ili ograničenja koja proističu iz načina ugovaranja, razlikuju se tri slučaja finansiranja energetskih usluga od strane trećih lica: 

• -ugovaranje održavanja energetskih sistema javnog objekta, 
• -ugovaranje pružanja određene energetske usluge (npr. ugovaranje pružanja usluge javnog osvetljenja ili isporuke energije) i ugovaranje učinka, odnosno uštede energije koju troši neki javni objekat (Energy Performance Contracting). 
• -ugovaranje učinka omogućava efikasnu energetsku sanaciju i upravljanje objektom, odnosno sistemima koji troše energiju, kao i smanjenje potrošnje energije i operativnih troškova javnog objekta. Kompanije za pružanje ovu vrste energetskih usluga poznate su pod nazivom ESCO (Energy Service Company). 

Sva tri osnovna modela, a posebno drugi, široko se koriste u sektoru javnih zgrada, ali i u različitim kombinacijama i varijantama i u sektoru javnog osvetljenja. 

Iz perspektive klijenta, projekti energetske efikasnosti u javnim objektima mogu biti finansirani na četiri različita načina: donacijama, samofinansiranjem iz sopstvenih investicionih fondova, zaduživanjem na finansijskom tržištu (uzimanje kredita) ili finansiranjem od strane trećih lica, putem ugovaranja učinka, u kom slučaju se otplata investiranih sredstava vrši iz ostvarenih ušteda u tekućim troškovima za energiju. TakoĐe, moguća je i kombinacija elemenata sva četiri načina finansiranja. 

U osnovi, ugovaranje učinka odnosno ušteda energije, može se vršiti na osnovu dva modela (slika 1), zavisno od ugovorenog učešća klijenta, u ostvarenoj uštedi u tekućim troškovima za energiju: 

- model trajanja (celokupan iznos ugovorenih ušteda se koristi za otplatu investicije što znači da klijent, odnosno javni sektor, nastavlja da plaća postojeće iznose za tekuće troškove za energiju sve do završetka ugovora), 

- model učešća (ugovoreni deo ostvarenih ušteda ostaje klijentu, odnosno javnom sektoru, zbog čega je trajanje ugovora duže u odnosu na prethodni slučaj ali javni sektor odmah po otpočinjanju ugovorne obaveze smanjuje izdatke za tekuće troškove za energiju).                      

Slika 1 Elementi ugovaranja učinka 

    Osnovna odlika ugovaranja učinka je da se kompanija koja pruža energetsku uslugu ugovorom obavezuje da za finansiranje mera energetske efikasnosti u javnom objektu angažuje svoja ili sredstva koja pozajmi na finansijskom tržištu. Kompanija u potpunosti snosi tehnički i finansijski rizik (ili veći deo rizika) za preduzete mere u javnom objektu koji je obuhvaćen ugovorom, i to, kako u pogledu potrošnje energije, tako i u pogledu troškova kasnijeg održavanja primenjenih mera. Ako se ostvare ugovorena poboljšanja energetske efikasnosti, odnosno uštede u tekućim troškovima objekta, kompanija dobija šansu da ostvari odgovarajući profit. i obratno, javni sektor stiče pravo na ugovorenu nadoknadu u slučaju da se ugovoreno smanjenje potrošnje energije, odnosno tekućih troškova ne ostvari. U slučaju da ostvarene uštede u troškovima za energiju premaše ugovorene uštede, javni sektor i privatni partner učestvuju u podeli dobiti na ugovorom definisani način. 

   Koristi koje javni sektor, kao vlasnik javnog objekta, ostvaruje su višestruke. Javni sektor ne troši sopstvena sredstva, niti se kreditno zadužuje radi investiranja u mere energetske efikasnosti. 

   Drugim rečima, teret investicije u javni objekat prebacuje se na privatni sektor a otplata se vrši iz ušteda u tekućim troškovima koji se za tu namenu uobičajeno planiraju u godišnjem budžetu. S obzirom na složenost energetskih sistema u javnim objektima, preduzete mere su skoro uvek kompleksne. 

   Po pravilu, javnom sektoru nedostaju odgovarajući ljudski resursi i materijalni kapaciteti za pripremu i tehničku realizaciju projekata, što se primenom ovakvog modela finansiranja u potpunosti prebacuje na privatnog partnera.

 Usluge koje nude različite kompanije u ovom sektoru kreću se od pripreme i razvoja projekta, preko projektovanja, izvođenja radova, pružanja različitih energetskih usluga i održavanja, do kompletne rekonstrukcije energetskih sistema zgrade i finansiranja. 

Takođe, sve novougrađene mere, odnosno sistemi prelaze u vlasništvo javnog sektora odmah po ugradnji, nezavisno od trajanja ugovorne obaveze, a kompanija preuzima obavezu održavanja primenjenih mera, odnosno ugrađenih instalacija za vreme trajanja ugovorne obaveze. 

Sa stanovišta klijenta, odnosno javnog sektora, jedan od najatraktivnijih aspekta ugovaranja učinka je činjenica da tokom realizacije projekta sarađuje samo sa jednom kompanijom za sve delove projekta, a ne sa nekoliko kompanija i institucija tokom različitih faza projektnog ciklusa kao što su, na primer, finasijske institucije, projektanti, proizvođači i uvoznici opreme, dobavljači materijala, izvođači radova, distributeri energije, državne institucije, itd.

 Mogućnost dobijanja „paket aranžmana“ značajno smanjuje troškove transakcija i angažovanja sopstvenih ljudskih resursa klijenta, koji su često najveća prepreka implementaciji projekata energetske efikasnosti u javnom sektoru. 

Slika 2 Integrisano finansiranje i realizacija investicije u energetsku efikasnost 

Odnos između javnog sektora kao vlasnika objekta i privatnog partnera kao nosioca investicije reguliše se tzv. ugovorom o uštedi energije u javnom objektu radi smanjenja tekućih troškova javnog objekta.

Ovim ugovorom regulišu se sva pitanja od značaja za implementaciju ovakvog načina finansiranja, kao što su ugovorni objekti, obračun potrošnje različitih vidova energije u referentnoj godini, referentne cene, korekcije koje je potrebno izvršiti zbog klimatskih i drugih uslova, kriterijumi komfora i kvaliteta, mere energetske efikasnosti koje će biti primenjene, pripremni period, iznos ugovorene uštede energije, učešće javnog sektora u ostvarenim uštedama, trajanje glavne ugovorne obaveze, nadoknada javnom sektoru u slučaju neostvarivanja ugovorene uštede, monitoring potrošnje energije, postupak prijema mera, prenos rizika, dostupnost rezervnih delova, obezbeđenje izvršenja obaveza iz ugovora, itd.

Dodela ugovora vrši se transparentno, kroz restriktivni postupak javne nabavke koju, u skladu sa zakonom, sprovodi javni sektor. Ovakav način nabavke ove specifične usluge obezbeđuje konkurenciju ponuđenih tehničkih i finansijskih rešenja, smanjenje rizika za ponuđače i zaštitu interesa javnog sektora. 

Pre dostavljanja svojih ponuda sve kompanije koje zadovoljavaju postavljene kriterijume da učestvuju u drugoj fazi restriktivnog postupka dobijaju pravo uvida u svu raspoloživu dokumentaciju o objektu i potrošnji energenata i energije u njemu. Takođe, njihova stručna lica mogu da obiđu i snime objekat. Na osnovu ovako prikupljenih podataka kompanije vrše detaljnu analizu stanja objekta i njegovih energetskih sistema, kao i potrošnje energije u referentnom periodu. Nakon sprovedene analize kompanije identifikuju mogućnosti za uštedu energije, definišu optimalno tehničko rešenje i kvantifikuju moguće uštede. Kompanije su veoma zainteresovane da ovaj deo posla obave na najbolji mogući način, odnosno da izaberu sigurne i najisplativije mere energetske efikasnosti s obzirom da same snose i tehnički i finansijski rizik posla, a vrednost ponuđene uštede predstavlja kriterijum prilikom ocenjivanja ponuda. Nakon dodele ugovora kompanija vrši glavno projektovanje mera kao i izvođenje radova, odnosno implementaciju mera energetske efikasnosti. Glavna ugovorna obaveza počinje da se ostvaruje nakon ugradnje i predaje svih mera energetske efikasnosti klijentu. 

Dosadašnje iskustvo u primeni ovog modela finansiranja ukazalo je na karakteristične grupe tehničkih mera čija primena omogućava postizanje značajnih ušteda energije u relativno kratkom roku. Uglavnom su to mere rekonstrukcije sistema grejanja i klimatizacije zgrade uz uvođenje visokog stepena automatizacije, zamena energenta za grejanje, mere na sistemu za pripremanje potrošne tople vode, ugradnja visokoefikasnih automatskih sistema unutrašnjeg osvetljenja, sistemi integrisanog energetskog menadžmenta zgrade i sl. Interesantno je da se vrlo često predlažu i mere za smanjenje potrošnje vode, s obzirom da voda i prečišćavanje otpadne vode imaju visoku cenu u zemljama Evropske Unije. Zavisno od vrste zgrade trajanje glavne ugovorne obaveze kreće se između 10 i 15 godina. 

Primena ugovaranja učinka nije ograničena samo na velike objekte kod kojih se ostvaruju veliki apsolutni iznosi ušteda. Radi uključivanja što većeg broja manjih objekata u ovaj način finansiranja razvijen je model grupisanja manjih javnih objekata u takozvane pulove zgrada. S obzirom da se pojedinačne zgrade veoma razlikuju jedna od druge njihovi potencijali za uštedu energije će takođe biti različiti. Grupisanjem ovakvih zgrada u jedinstven projekat povećava se isplativost primenjenih pojedinačnih mera. 

U Srbiji, kao i u ostalim zemljama istočne Evrope, zbog dotrajalosti, tehnološke zastarelosti, lošeg odražavanja i neadekvatnog ponašanja korisnika energetski indikatori javnih zgrada su veoma nepovoljni. To se posebno odnosi na objekte u kojima se permanentno odvija određeni radni proces kao što su to bolnice, objekti kolektivnog smeštaja, sportski centri i sl. Zato su potrebe za investicijama u javne zgrade velike što nije moguće zadovoljiti u kratkom periodu, a posebno ne u uslovima ekonomske krize. Orijentacija ka masovnijoj primeni finansiranja putem primene modela ugovaranja učinka omogućila bi angažovanje raspoloživog privatnog kapitala za investicije u javni sektor. To bi proizvelo višestruki pozitivan efekat putem intenziviranja ekonomskih aktivnosti vezanih za realizaciju ovakvih investicija, kao što su konsalting, proizvodnja i isporuka odgovarajuće opreme i materijala, angažovanje projektanata i izvođača radova i dr. Ovo je posebno značajno za lokalne samouprave koje na ovaj način mogu značajno rehabilitovati svoju infrastrukturu, podići nivo ekonomske aktivnosti i pri tome proizvesti uštede u budžetu.

Isplata ugovornog smanjenja troškova za energiju

Princip delovanja ugovornog smanjenja troškova za energiju