Toplotna izolacija krova ili plafona

Toplotna izolacija krova ili međuspratne konstrukcije

Gubici toplote kroz krov mogu biti i do 30%. U zavisnosti od toga da li se koristi  potkrovlje za stanovanje ili ne, potrebno je izolovati ili direktno krov ili plafon prema negrejanom potkrovlju. Krov bi trebalo izolovati s 20 cm toplotne izolacije, a troškovi izolacije su oko 15 eura/m2. U zavisnosti od konstrukciji kuće, te njenom stanju očekivani rok povratka investicije je 3-5 godina.

KROV I KROVNA KONSTRUKCIJA

Iako je krov u ukupnim toplotnim gubicima u kući zastupljen sa oko 10-20%, ima posebno važnu ulogu u kvalitetu i standardu stanovanja s obzirom da direktno štiti kuću od kiše, snega, hladnoće i vrućine. Najčešći oblik krova na porodičnim i manjim stambenim zgradama je kosi krov. Prostor ispod krova često se koristi za stanovanje, iako je retko adekvatno toplotno izolovan. U tom slučaju, zimi se javljaju veliki toplotni gubici, ali je još veći problem pregrevanja leti. Ako krov nije dobro toplotno izolovan, kroz njega može proći i do 30% toplote, zato se preporučuje toplotna izolacija i to od 20 cm. Naknadna toplotna izolacija nije jednostavna i ekonomski isplativa, jer je period povratka investicije 2-5 godina. 

Krovna konstrukcija može bili drvena ili masivna, a izbor krovnog pokrivača (crep, lim, cementne ploče, šindra) zavisi od nagiba krova i klimatskih uslova. Krovni pokrivači se po pravilu dele na tvrde i meke. Kao tvrdi pokrivači koriste se kameni materijali kao što je kamen škriljac, krovne betonske ploče, proizvodi od cementnih vlakana te nešto ređe metalni pokrivači i šindra od tvrde smole. U mekane krovne pokrivače ubrajamo bitumensku lepenku, folije, livene izolacione proizvode, mekano drvo, izopolimere kao i proizvode od trske i slame. 

Kako kod ravnih, tako i kod kosih krovova, potrebno je sprečiti prodiranje difuzne vodene pare iz grejanih prostora u sloj toplotne izolacije i stvaranje kondenzata u toplotnoj izolaciji ili ga svesti na dozvoljeni minimum. Takođe, važno je sprečiti kondenzaciju vodene pare na unutrašnjoj površini. Parna brana se postavlja na toplijoj strani u odnosu na sloj toplotne izolacije. 

Toplotna izolacija krova osigurava ugodne mikroklimatske uslove boravka u prostorijama te time značajno smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje. Postavlja se između i ispod greda. Radi prekrivanja toplotnih mostova, preporučuje se izvesti donji, drugi sloj toplotne izolacije. Kao toplotna izolacija primjenjuje se EKSPANDIRANI POLISTIREN (u tom slučaju nije potrebna brana protiv vetra). 

Sloj za provetravanje je veoma važan jer kod loše provetravanih krovova zimi mogu nastati štete usled kondenzacije vodene pare i zamrzavanja. Poželjno je imati i rezervnu hidroizolaciju, potkrov ili kišnu branu. 

Ugradnjom otprilike 20 cm toplotne izolacije s ukupnim koeficijentom prolaska toplote U=0,20-0,25 W/(m2K) možete godišnje uštedeti 18 litara lož ulja (17 eura /m2) ili 19m3 plina (7 eura/m2) po m2 kuće.

IZOLACIJA MEĐUSPRATNIH KONSTRUKCIJA

Kod izolacije međuspratnih konstrukcija postoji nekoliko slučajeva:

• Međuspratne konstrukcije ispod ventilisanih potkrovlja
• Međuspratne konstrukcije iznad negrejanih prostora - podruma
• Međuspratne konstrukcije u mokrim prostorima
• Međuspratne konstrukcije iznad otvorenih prolaza

MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE ISPOD VENTILISANIH POTKROVLJA

Masivne konstrukcije koje se graniče sa ventilisanim potkrovljima najbolje je izolovati s gornje strane. Ispod toplotne izolacije (čija je potrebna debljina u ovom slučaju 20 cm) uglavnom nije potrebna ugradnja toplotne brane, ali kod lakih međuspratnih konstrukcija s lakšim montažnim oblogama potrebna je parna brana. Bitno je da se taj sloj ugradi potpuno vazduhonepropusno. Kod ovih konstrukcija vrednost U ne bi smela prelaziti 0,35 W/m2K, a za lakše  konstrukcije se preporučuje do 0,25 W/m2K. Treba naglasiti da sve međuspratne konstrukcije treba dobro zaštiti od padavine ili drugih voda.

MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE IZNAD NEGREJANIH PROSTORA – PODRUMA

Postoji više rešenja. Moguća je toplotna izolacija sastavljena od dva sloja, donjeg koji je tvrđi i gornjeg koji je mekši, kako bi se sprečio prenos zvuka po konstrukciji. Toplotna izolacija može biti u jednom sloju, ali je bitno da njena stišljivost ne prelazi 5 mm. Moguća su i rešenja podnih konstrukcija izvedenih ˝suvim˝ postupkom. U tom je slučaju potrebno podnu oblogu odvojiti od donjih slojeva sa odgovarajućim razdelnim slojem. Toplotna provodljivost kod ovakvih konstrukcija ne bi smela prelaziti 0,45 W/m2K. Zbog potrebe za većom debljinom toplotne izolacije, visina svih slojeva iznad nosive međuspratne konstrukcije je od 14 do 16 cm, što se može iskoristiti za polaganje instalacionih cevi u međuspratnu konstrukciju.

MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE U MOKRIM PROSTORIMA

U sastavu slojeva ove konstrukcije su podna obloga do nosive međuspratne konstrukcije te obavezni hidroizolacioni i termoizolacioni sloj za zaštitu konstrukcije i obodnih zidova. Osim ovih slojeva, kod ovih konstrukcija postoji i sloj kojim se sprečava prenos udarnog zvuka po konstrukciji. Pošto je teško dobro izvesti bitumenske hidroizolacije ispod plivajućih estriha, u ovom slučaju se koristi ˝alternativna˝ hidroizolacija koja se iz vodonepropusnog tanjeg sloja prevlači po plivajućem estrihu. Taj sloj mora biti vodonepropusno spojen na podne proboje (sifone i izlive) i zidove sa posebnom elastičnom zaptivnom trakom. Na takav sloj se lepe keramičke pločice.

MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE IZNAD OTVORENIH PROLAZA

Međuspratne konstrukcije koje se graniče sa spoljnim vazduhom zahtevaju vrlo dobru toplotnu izolaciju, gde vrednost U ne bi smela prelaziti 0,35 W/m2K. Najbolje je ugraditi toplotnu izolaciju na donjoj strani konstrukcije. Deo toplotne izolacije može poslužiti kao zvučno izolacioni sloj ispod plivajućeg estriha.