Jedna od značajnih pojedinačnih stavki u potrošnji električne energije svakako je i korišćenje električnih rasvetnih tela koja u domaćinstvu troše oko 10-15% ukupne potrošnje električne energije.
Odaberite štedljive sijalice! Iako su u startu skuplje od običnih sijalica, štedljive sijalice usled manje potrošnje energije zapravo štede novac. Naime, štedljive sijalice troše pet puta manje energije nego slične obične sijalice.
Sijalica sa užarenom niti u vidljivu svetlost pretvara svega 5% uložene energije, dok se ostatak pretvara u toplotnu energiju, a vek trajanja im je otprilike 1000 radnih sati. Trajanje štedljive sijalice je osam puta duže od obične sijalice sa užarenom niti.
Potrošnja se kod osvetljenja određuje na osnovu snage sijalice (lampe) i dužine vremena koje svetli.
Ako se zamene obične sijalice sa užarenom niti štedljivim sijalicama na mestima gde su inače duže vremena uključene (npr. dnevna soba), štedljive sijalice se vrlo brzo ''isplate" zahvaljujući ostvarenim uštedama. Npr. ako se jedna sijalica sa užarenom niti od 100W zameni odgovarajućom štedljivom sijalicom od 20 W, a uz pretpostavku da je ista uključena 5 sati dnevno, godišnje je moguće uštedeti oko 13 eura. Zato, ukoliko je nužno, preporučuje se postavljanje sijalice sa užarenom niti samo na mestima gde sijalica nikada nije dugo uključena, kao što su podrum ili toalet.
Jedna od najboljih štedljivih sijalica je fluorokompaktna koja je četiri puta energetski efikasnija od klasične električne sijalice, a osigurava isti nivo osvetljenja.
Rasvetu ne treba ostavljati uključenu kada za to nema potrebe. Kako bi se sprečilo nepotrebno ostavljanje uključene rasvete npr. u podrumima i garažama, najefikasnije je postaviti automatski prekidač koji će sijalicu nakon nekog vremena sam isključiti.
Postavite detektore pokreta u vaše dvorište i ispred ulaznih vrata, koji će se brinuti da spoljno svetlo bude uključeno samo kada je neko u blizini.
Prilikom uređenja enterijera, uzmite u obzir da svetlija unurašnjost može optimalno osvetliti prostoriju sa manjom jačinom svetlosti jer svetliji zidovi i nameštaj reflektuju svetlost bolje od tamnije obojenih zidova.
Stan je najbolje urediti tako da u njega preko dana ulazi dovoljno dnevnog svetla do mesta gde se čita ili piše. Dnevno svetlo ne samo da je besplatno, nego i manje opterećuje oči.
Nije svejedno koje štedljive sijalice odlučite kupiti. Preporučujemo kupovinu štedljivih sijalica renomiranih proizvođača i višeg energetskog razreda koje dolaze sa garancijom i mogućnošću zamene u razumnom roku. Jeftinije štedljive sijalice, naime, često imaju znatno kraći životni vek, a kako sa njima ne dolazi garancija, nema ni mogućnosti zamene ako se dogodi da im životni vek bude smešno kratak.
Prilikom razmišljanja o kupovini štedljivih sijalica, najveći problem za kupca jeste činjenica da je početna cena štedljive sijalice mnogo viša od cene obične sijalice. Dok je cena štedljive sijalice renomiranih proizvođača 6 i više eura, obične sijalice sa užarenom niti koštaju manje od 1 euro. No, ono što se u prvom trenutku često zaboravlja jeste da štedljive sijalice za istu snagu troše četiri do pet puta manje električne energije te imaju i do deset puta duži radni vek.
Primer:
U domaćinstvu je sijalica u dnevnom boravku uključena prosečno 5 h dnevno. Ako se uzme u obzir jedinstvena tarifa naplate električne energije tokom celog dana, obična sijalica snage 100 W će godišnje potrošiti oko 182 kWh ili uz jedinstvenu cenu kWh od 0,05 eura struje u vrednosti 9,1 eura. S druge strane, tipična štedljiva sijalica koja daje isti nivo svetlosti uz realnu snagu 23 W potrošit će oko 42 kWh električne energije u vrijednosti od 2,1 euro. Ako pogledamo razliku u ceni i postignutu uštedu, kupovina štedljive sijalice se u odnosu na običnu sijalicu isplati za manje od godinu dana, a kako je životni vek u ovom primeru veći od četiri godine, u preostalom životnom veku ta sijalica ostvaruje stvarnu uštedu električne energije u vrednosti od 21 euro. S druge strane, treba uzeti u obzir da se unutar životnog veka štedljive sijalice mora promeniti više sijalica sa užarenom niti, što ukupno uštedu podiže za još oko 3 eura, kolika je cena dodatnih sijalica sa užarenom niti koje bismo trebali kupiti ako ne koristimo štedljivu sijalicu.
Prednosti korišćenja štedljivih sijalica već su postale tema i u političkim krugovima, pa je, na primer, Australija već do 2010. godine zabranila i iz upotrebe izbacila klasične sijalice sa užarenom niti. Evropska komisija je takođe odlučila da uvede Uredbu o preusmeravanju sa sijalica s užarenom niti na efikasnije sijalice u okviru Direktive 2005/32/EC o Ekodizajnu (tačnije Direktive o okvirima postavljanja zahteva ekodizajna za energetski srodne proizvode). Prema navedenoj Uredbi, u periodu od 2009. do 2012. godine postupno nastupa potpuna zabrana proizvodnje i prodaje energetski neefikasnih sijalica, sa ciljem uštede energije te smanjenja emisije gasova staklene bašte. U zemljama EU je već stupila na snagu zabrana proizvodnje sijalica sa užarenom niti jačine 100 W, 75W i 60W.
LED sijalice (engl. light-emitting diode) imaju značajno duži vek trajanja od fluokompaktnih sijalica - čak od 50 do 100 hiljada sati rada te predstavljaju najnoviju generaciju efikasne rasvete. Odlikuju se izrazito niskom električnom snagom (2 do 10 vata) uz svetlosnu iskoristivost od 140 lumena po vatu, što je u nekim slučajevima trostruko manja snaga (a samim time i potrošnja) od štedljivih sijalica. Još jedna od prednosti LED sijalica je njihova konstrukcija koja ih čini vrlo izdržljivim što se tiče mehaničkih oštećenja, a ne sadrže ni živu što ih čini i sigurnijim za upotrebu. U skladu sa svojstvima, LED sijalice trenutno predstavljaju najskuplju početnu investiciju i još nisu u toliko širokoj upotrebi kao što je slučaj sa štedljivim sijalicama, ali ako se uzme u obzir značajno duži vek trajanja te niža potrošnja električne energije sasvim sigurno predstavljaju blisku budućnost efikasne rasvete.
Koju biste meru unapređenja energetske efikasnosti prvo primenili u svom domaćinstvu?