Da bi zadovoljili današnje propise i gradili u skladu sa savremenim smernicama energetske efikasnosti, sve spoljnje konstrukcije potrebno je termčki zaštititi. Termička izolacija smanjuje toplotne gubitke zimi, pregrevanje prostora leti, te štiti nosivu konstrukciju od spoljnjih uslova i jakih temperaturnih naprezanja. Termički izolovana zgrada je ugodnija, produžuje joj se životni vek i doprinosi zaštiti okoline. Dobro poznavanje termičkih svojstava građevinskih materijala jedan je od preduslova za projektovanje energetski efikasnih zgrada. Toplotni gubici kroz građevinski element zavise od sastava elementa, orijentaciji i koeficijentu toplotne provodljivosti. Što je koeficijent prolaska toplote manji, to je toermička zaštita zgrade bolja.
Za postizanje dobre termičke zaštite spoljnog zida, preporučljivi koeficijent prolaska toplote iznosi U=0,3 W/m2K. Za to je potrebno prosečno 10 cm kamene vune, ili 9 cm polistirena, zavisno o deklarisanoj vrednosti toplotne provodljivosti materijala.
Najpoželjniji materijal za izolaciju je kamena vuna jer je dobar izolator i ima mogućnost difuzije pare, a na drugom mestu se nalazi stiropor.
Pri izboru materijala za termičku zaštitu treba osim termičke provodljivosti uzeti u obzir i druge karakteristike materijala kao što su požarna otpornost, faktor otpora difuziji vodene pare, tvrdoća, stišljivost, trajnost, otpornost na vlagu i drugo.
KAMENA VUNA dobar je termički izolator s toplotnom provodljivosti između 0,035 i 0,045 W/mK, što je uvrštava među najbolje termičke izolatore. To je izolacijski materijal mineralnog porekla za toplotnu, zvučnu i protivpožarnu izolaciju u građevinarstvu, industriji. Kamena vuna ima visoku otpornost na požar, paropropusna je i delomično vodootporna. Otporna je na starenje i raspadanje, te na mikroorganizme i insekte. Koristi se u svim spoljnjim konstrukcijama za termičku zaštitu, te u pregradnim zidovima za zvučnu zaštitu. Jedino mesto gde se ne preporučuje je za izolaciju podrumskih zidova pod zemljom.
Osim kamene i staklene vune, na našem tržištu najviše se koristi POLISTIREN ili STIROPOR. Zbog dobrih izolacionih svojstava l= 0,035-0,040 W/mK, te niske cene i jednostavne ugradnje, danas je to jedan od najpopularnijih izolacionih materijala. Koristi se najviše kao termička zaštita, u svim spoljim konstrukcijama, te kao plivajući pod u podnim međuspratnim konstrukcijama. Ima znatno slabija protivpožarna svojstva od kamene vune, te nije otporan na temperature više od 80°C. Često se koristi za termičku zaštitu podrumskih zidova – ekstrudirani polistiren.
POLIURETANSKA PENA takođe se dosta koristi, naročito pri sanacijama krovova. Ima još bolja termičko izolaciona svojstva pa l iznosi između 0,020 i 0,035 W/mK. Ima dobra svojstva na vlagu i temperaturne promene. Međutim, znatno je skuplja od prva dva navedena materijala, te zbog toga nije u široj primeni.
Na tržištu se polako pojavljuju i drugi izolacioni materijali kao što su celuloza, glina, perlit, vermikulit, trstika, lan, slama, ovčja vuna i drugi. Imaju nešto slabija izolaciona svojstva, pa su potrebne veće debljine. Ovi se materijali u svetu koriste lokalno, prema poreklu i izvoru sirovine za proizvodnju. Za pravilan izbor materijala za toplotnu izolaciju potrebno je dobro poznavati njegova fizičko hemijska svojstva, te prednosti i mane primene.
Koju biste meru unapređenja energetske efikasnosti prvo primenili u svom domaćinstvu?