U domaćinstvima sa više od 4-5 članova, odnosno kada je potrebno pripremiti veće količine potrošne vode na više ispusnih mesta u odnosu na slučajeve kada se koriste protočni bojleri, vodu je prikladnije pripremati na jednom centralnom mestu te od tamo razvoditi do mesta potrošnje. U tu se svhu najčešće koriste kotlovi na gas kojima se zagreva voda u posebnom rezervoaru preko izmjenjivača toplote. Rezervoari mogu biti fizički odvojeni od kotlova (stojeći) ili pak pričvršćeni za sami kotao (ležeći).
Zapremina gasnih bojlera se kreće u rasponu od 120-220 litara, pri čemu je snaga plamenika niža. Kod protočnih bojlera kreće se u rasponu od 7-9 kW uz potrebno vreme zagrevanja vode na temperaturu 45°C od 10-20 min. Uz sve prednosti i nedostatke u odnosu na protočne bojlere navedene prethodno za električne akumulacione bojlere, potrebno je još istaći i potrebu za instalacijom dimnjaka te znatno niže troškove pripreme tople vode (1,7-3,2 puta) u odnosu na električne bojlere.
Snage kotlova koji se ugrađuju u stambene kuće (do 6-8 osoba, do 300-400 m2) se kreću od 16-34 kW a veličine rezervoara od 100-150 l. Za veće objekte ili više kuća u nizu, na tržištu se mogu nabaviti kotlovi snage do 300 kW.
Iako kotlovi imaju nominalnu efikasnost >90% (>100% kod kondenzacionih tipova), ukupna godišnja efikasnost je značajno niža.
Nadalje, ukupnu efikasnost sistema moguće je podići korišćenjem niskotemperaturnih i kondenzacionih kotlova, dvostepenih gorionika ili gorionika sa regulacijom snage (npr. 30-100%), te na kraju kombinovanjem kotlova sa solarnim kolektorima. Pravilan izbor načina regulacije od izuzetnog je značaja za postizanje maksimalno efikasnog rada kotla i celog sistema.
Koju biste meru unapređenja energetske efikasnosti prvo primenili u svom domaćinstvu?