Osim što možemo reciklirati različite materijale, kao što su plastika, papir, guma, takođe možemo iskoristiti i biootpad iz naših domaćinstava. Biootpad predstavlja kuhinjski otpad (ostaci od pripreme hrane) i vrtni ili zeleni otpad i čini oko trećinu ukupnog kućnog otpada. On je ujedno vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog biokomposta i to postupkom kompostiranja.
Kompostiranje otpada je postupak koji podrazumeva aerobnu razgradnju biootpada pri čemu nastaju ugljendioksid, voda, toplota i kompost, kao konačni proizvod, i to za samo nekoliko meseci. Kompost hrani biljke, osigurava prozračnost tla, zadržava vodu i pogoduje rastu korenitog bilja.
Kompostiranje otpada je jedan od mnogih načina kako se možemo zalagati za očuvanje okoline.
Ukoliko organski otpad iz našeg domaćinstva i vrtova ne kompostiramo, on se na odlagalištima otpada razgrađuje pri čemu se oslobađa metan, jedan od glavnih gasova staklene bašte. Na odlagališta u Srbiji odloži se 96% proizvedenog biorazgradivog komunalnog otpada, a do 2014. godine se udeo treba smanjiti na 75% masenog udela proizvedenog 1997. godine.
Predlažemo i da napravite kućno kompostište u sopstvenom vrtu, tako što ćete kompostirati voće, povrće, vrećice za čaj, ostatke kave, kao i lišće i otpad iz vrta. Kompost je vredno đubrivo i smanjuje količinu otpada na odlagalištima. Kompostiranjem tročlana porodica može smanjiti emisiju gasova staklene bašte za više od osmine tone godišnje!
Koju biste meru unapređenja energetske efikasnosti prvo primenili u svom domaćinstvu?