Grejanje biomasom

Biomasa je čvrsto gorivo biološkog porekla, odnosno obnovljivi izvor energije, a može biti u raznim oblicima: ogrevno drvo, osušena slama ili životinjski izmet, itd. Za primenu u sistemima grejanja porodičnih kuća, stambenih i poslovnih zgrada po pravilu se koristi ogrevno drvo ili razni proizvodi koji se dobijaju obradom drveta, drvnih ostataka i otpadaka kao što su piljevina, briketi i sl.

Više od 30% domaćinstava u Srbiji se greje na drva. Ako se koristi efikasno, ta vrsta grejanja može biti ekonomična pri čemu koristimo obnovljivi izvor energije.

Zamenite li staru peć na drva efikasnom peći ili kotlom na drva, moguće je uštedeti i do 50% ogrevnih drva.

Najbolja vatra je ona koja u prostoriji ne stvara dim. Ukoliko se u prostoru oseti bilo kakav dim,  u prostoriji postoji zagađenje koje je štetno za zdravlje. 

Peć na drva mora biti kapaciteta koji odgovara veličini prostorije, te mora biti instalirana profesionalno. 

Proverite spojeve peći s dimnjakom i osigurajte da nema propuštanja dimnih gasova u prostor. 

Ukoliko imate kamin, kad nije u funkciji obavezno zatvorite vrata kako biste sprečili gubitak toplote kroz dimnjak. 

Osigurajte suvi prostor za skladištenje za drva, jer vlažna drva otežavaju sagorevanje i umanjuju efikasnost grejanja. 

Nemojte pretrpavati ložište s drvima. Iskoristivost će biti bolja ukoliko ložište punite manjim količinama drva. 

Kako bi ste osigurali bolje sagorevanje i efikasnost drva cepanice ne bi trebale biti većeg prečnika od 10-15 cm.

Biomasa je obnovljivi izvor energije koji uključuje ogrevno drvo, grane i drvni otpad iz šumarstva, te piljevinu, koru i drvni ostatak iz drvne industrije kao i slamu, kukuruzovinu, stabljike suncokreta, ostatke pri rezidbi vinove loze i maslina, koštice višanja i kore od jabuka iz poljoprivrede, životinjski izmet i ostatke iz stočarstva, komunalni i industrijski otpad. Između različitih vrsta biomase, drvna ima najširu primenu.

Biomasa akumulira energiju sunca pomoću fotosinteze. Ona iz vode i ugljen dioksida i energije sunca stvara glukozu, pri čemu se oslobađa kiseonik. Za stvaranje glukoze potrebno je približno 0,8 kWh/mol (energije po jedinici mase). Prilikom sagorevanju glukoze u zatvorenom sistemu oslobađa se približno (bez toplote kondenzacije vodene pare) 0,78 kWh/mol (energije po jedinici mase glukoze). Na taj način u biomasi akumuliranu energiju sunca dobijamo sagorevanjem u obliku toplotne energije. 

Razlikujemo drvnu masu namenjenu isključivo za loženje i drvnu masu koja predstavlja tehnološki otpad, a može se koristiti kao gorivo ( otpaci, piljevina, blanjevina i sl.).Indikativan je podatak da 35-40% drvne mase stabla namenjenog za dalju preradu ostaje kao otpad. Za neke specifične proizvode (parketi) ta se količina penje do 65%. Sav taj otpadni materijal veliki je energetski potencijal.

Ciklus modernog uzgoja drvne mase namenjene za gorivo je od 3 do 15 godina zavisno o vrsti drveta koje se uzgaja. Prinos takvog uzgoja kreće se od 10 do 15 t/ha/god što omogućava da se sa 11.250 ha može dobiti drvne mase za pogon 30 MW elektrane koja je dovoljna za snadbevanje električnom energijom naselja od cca 30.000 kuća.

Sirova biomasa sadrži vrlo malo za okolinu štetnih stvari. Sumpor i hlor prisutni su u vrlo malim količinama i mogu stvarati kisele kiše pretvarajući se u SO2 ili HCl u procesu sagorevanja. Upoređujući cene različitih goriva na evropskom tržištu (Tablica 2), drvna masa je najjeftinija.

Onaj ko je spreman uložiti određeno vreme i trud za njegovo iskorištavanje, može računati da s 1 prm drvne mase zamenjuje oko 180 lit. EL lož ulja. 

Najstariji način korišćenja drveta je sagorevanje na otvorenom. Danas postoji niz uređaja i nekoliko načina pretvaranje energije sadržane u drvnoj masi u toplotnu energiju, a to su sagorevanje u pećima i kaminima, sagorevanje u kotlovima, dobijanje tečnog goriva, gasa i toplote pirolizom. 

GREJANJE DRVENIM BRIKETIMA

Grejanje drvenim briketima je savremen i ekološki prihvatljiv način grejanja. Količina ugljen dioksida koji se oslobađa sagorevanjem briketa je ista kao i količina prilikom rasta drveta, zbog toga su drveni briketi CO2 neutralni nosači energije, jer pri svojoj proizvodnji, transportu i eksploataciji proizvedu minimalne količine CO2.

Drveni briketi proizvode se od sušenih drvenih ostataka bez dodavanja veznih sredstava, tu ulogu vrši lignin koji je sastavni deo drveta. Kilogram briketa proizvodi 5 kWh toplotne energije. Drveni briketi su primenjivi u kaminima, kotlovima s toplotnim izmenjivačem, poluautomatskim centralnim toplovodnim kotlovima i automatizovanim toplovodnim kotlovima s pužnim transpoterom.

Korišćenje drvenih briketa zahteva određeni skladišni prostor u objektu. Oni ne zahtevaju velik volumen jer su pri proizvodnji podvrgnuti kompresiji. Za prosečno domaćinstvo potrebno je oko 6 tona briketa što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji 3000 l lož ulja.

Grejanje na brikete je isplativije i od  grejanja na gas.

Ako se greje isključivo na drvene brikete, poželjno je rešetku kotla prekriti limom debljine 1mm jer briketi do kraja sagorevaju u sopstvenom pepelu, što pojačava snagu sagorevanja za 25% kod punog pogona. Nakon sagorevanja briketa, količina pepela je svega 0,03% ukupne zapremine, što je velika prednost jer smanjuje potrebu za čestim čišćenjem.