Pasivna kuća je objekt u kojem se zahvaljujući načelima pasivne gradnje i primeni načela energetske efikasnosti postiže ugodna atmosfera bez posebnog sistema grejanja i klimatizacije. Maksimalna potrošnja pasivne kuće uz zadovoljenje primarnih energetskih potreba uključujući toplu vodu i struju, ne bi trebala prelaziti 20 kWh/m2 godišnje.

Pasivne kuće obično troše oko 15 kWh/m2 ili 1 litru lož ulja po m2 odnosno i do 80-90% manje energije od klasične niskoenergetske kuće, zahvaljujući osnovnim načelima na kojima se temelji ovakav energetski bilans pasivne kuće: uklanjanje toplotnih gubitaka i maksimizovanje slobodnog dobitka energije.

Prozori pasivne kuće bi trebali biti s trostrukim ostakljenjem, s low-e premazom, punjeni argonom, prekinutim termičkim mostom čiji je koeficijent prolaza toplote U= 0,8 W/m2K, a vrata imati dobar koeficijent prelaza toplote i dobro dihtovati, čime se znatno smanjuju toplotni gubici te potreba za grejanjem. 

U pasivnoj kući, debljina izolacije bi trebala iznositi od 25 do 40 cm (zavisno od materijala gradnje), čime bi ukupni koeficijent prelaza toplote trebao biti U= 0,1 – 0,15 W/m2K.

Za snadbevanjem svežim vazduhom brine se sistem mehaničke ventilacije koji putem izmene toplote, gde izlazni i potrošeni vazduh iz unutrašnjosti na višoj temperaturi može preneti i do 80% svoje toplote na ulazni vazduh. Drugim rečima, ako je vazduh u prostoriji 20°C, a temperatura okoline 0 °C, temperatura ulaznog vazduha se može podignuti i na 16°C. Proces je u letnjim mesecima obrnut, tako da izlazni vazduh preuzima toplotu ulaznog vazduha, održavajući prijatnu temperaturu u prostorijama bez potrebe za klima-uređajem.

Kako bi se dodatno smanjila energetska nezavisnost pasivne kuće, moguće je ugraditi sistem grejanja s toplotnom pumpom, koji zahvaljujući činjenici da je zemlja na određenoj dubini na konstantnoj temperaturi, nezavisno od godišnjeg doba, ukopavanjem cevi i cirkulacijom vode može, zavisno od godišnjeg doba i izvođenju sistema potpomoći sistem grejanja i pripreme potrošne tople vode. 

Osim toga, Sunčeva energija je besplatna, te se pored pasivnog korišćenja može koristiti i aktivno: u solarnim  kolektorima za zagrevanje vode, i u fotonaponskim ćelijama za proizvodnju električne energije.

Glavna ideja pasivne gradnje je korišćenje sunčeve energije za grejanje kuće u zimskom periodu i sprečavanje upada sunčevog zračenja u letnjem periodu kako bi se smanjila potreba za hlađenjem. 

Inače, na potrošnju energije u kući utiču: 

• LOKACIJA
• ORIJENTACIJA
• OBLIK
• SMEŠTAJ I VELIČINA PROZORA
• ROLETNE
• RASPORED PROSTORIJA
• VEGETACIJA U OKOLINI

Izgradnja pasivne kuće je skuplja oko 20%, međutim treba imati u vidu da takva kuća ima smanjenu potrošnju toplotnee i rashladne energije, pa su kotlovi i rashladne jedinice manjeg kapaciteta, što podrazumeva i niže investicione troškove za kotlove, radijatore i rashladne jedinice.