Ako želite da smanjite troškove za grejanje koji čine i do 3/4 troškova za energente u vašim režijskim troškovima, postavite ili povećajte debljinu toplotne izolacije, te zamenite prozore. To se pogotovo odnosi na porodične kuće bez fasade, te one koje su građene bez toplotne izolacije.

Toplotna izolacija ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, već omogućava da se u letnjem periodu vaša kuća ne pregreva. Na taj je način moguće skoro u potpunosti izbeći ugradnju klima uređaja, ili će njihov kapacitet i potrošnja energije biti znatno manji nego za neizolovanu kuću.

Prilikom adaptacije kuće, prvo dobro izolujte kuću. Kotao i radijatori potrebni za vaš sistem grejanja biće manjeg kapaciteta, pa će i početna investicija za sistav grejanja biti manja.

Prilikom adaptacije fasade, ne propustite priliku da ugradite toplotnu izolaciju. Dodatni troškovi za toplotnu izolaciju su oko 25 eura/m2 što čini 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade.

Postavljanjem toplotne izolacije sa spoljne strane zida rešićete i probleme s kondenzacijom pare (od kuvanja, tuširanja, sušenja odeće) koja se javlja zbog niske temperature zida, te nastanak gljivica i plesni. Takođe će i toplotni komfor u prostoru biti bolji zbog povećane temperature zida. 

Toplotna izolacija štiti zgradu od štetnih spoljnih uticaja i njihovih posledica (vlaga, smrzavanje, pregrevanje) čime joj se produžuje vek trajanja.

Na kvalitet toplotne izolacije zidova utiče debljina izolacionog sloja, te provodljivost materijala λ (W/mK). Kao izolacioni materijali najčešće se koriste kamena i staklena vuna, te polistiren (stiropor). Većina uobičajenih materijala za toplotnu izolaciju ima toplotnu provodnost λ = 0,030-0,045 W/mK. Zapamtite: što je vrednost λ manja, to toplotna izolacija ima bolja svojstva. 

Ako uporedimo dve kuće iste površine, jednu građenu od pune opeke bez ikakve izolacije, a drugu od šuplje cigle 25 cm i sa toplotnom izolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grejanje može biti i do 6 puta! Adekvatno izolovana kuća troši 10 litara lož ulja ili 10 m3 gasa manje po kvadratnom metru kuće, što je oko 7 eura/m2 u slučaju lož ulja ili 3 eura/m2 u slučaju gasa.

Više o toplotnoj izolaciji spoljnjeg zida

Dobro izolovana kuća troši manje energije za grejanje zimi, kao i za hlađenje leti. Gubitak toplote i potrošnja energije po kvadratnom metru odraziće se ne samo na mesečne račune za grejanje i električnu energiju, već i na kvalitet i komfor stanovanja, kao i na duži životni vek zgrade. Takođe je nezanemariv i doprinos zaštiti životne sredine, smanjenju emisija štetnih gasova u okolinu, kao i smanjenju globalnih klimatskih promena.

Približno 85% zgrada u Srbiji ne zadovoljava važeće propise o toplotnoj izolaciji.

Potrošnja energije za grejanje i hlađenje može se bitno smanjiti punom toplotnom izolacijom obodnih građevinskih delova zgrada (zidova, podova, krovova), i to na starim trošnim kućama i do 6 puta. Najpoželjniji materijal za izolaciju je kamena vuna, a na drugom mestu se nalazi stiropor. Razlika u investiciji je minimalna a kreće se oko 35 eura/m2 za 10 cm izolacije kamenom vunom, a 30 eura/m2 stiroporom.

Osim što izolacija znatno doprinosi uštedi potrebne energije za grejanje, ona takođe štiti građevinski element od pregrevanja, sprečava kondenzaciju vodene pare (zbog koje dolazi do truljenja građevinskog materijala, te stvaranja mikroorganizama, gljivica i plesni) i doprinosi toplotnom komforu u prostoriji (jer što su razlike u temperaturama između tela i građevinskog elementa veće telo se brže hladi i ljudi se osjećaju nelagodno). Toplotna izolacija omogućuje akumulaciju toplote u zidovima prostorija, odnosno njihovo zagrevanje te se na taj način smanjuje razlika u temperaturama između unutrašnjih površina i vazduha u prostorijama.

U praksi je ponekad nemoguće dodatnu toplotnu izolaciju izvesti sa spoljne strane, posebno kada se radi o višespratnosj zgradi (potrebna je saglasnost svih stanara) ili kad je objekat pod zaštitom. U tom slučaju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane. 

Sam materijal od kojeg se izgrađuje spoljni zid može imati vrlo različita toplotna svojstva. Najbolji materijali sa strane termičke izolacije za spoljni zid su porobeton i posebna termoopeka, a navedena svojstva su za tipove koji se mogu kupiti u Srbiji.

Porotherm opeka (npr. proizvodi Wienerberger) – u debljinama 20 – 45 cm, ima znatno bolja termoizolaciona svojstva od klasične opeke. Koeficijent toplotne provodljivosti iznosi između 0,18 i 0,33 W/mK, dok se taj koeficijent za običnu ciglu kreće oko 0,45 W/mK. Tako za najbolju ciglu u ponudi koeficijent toplotne provodljivosti iznosi 0,33 (to su ukupni toplotni gubici, dok je provodljivost 0,18 W/mK), što za debljinu cigle 45 cm daje gubitak toplote kroz opeku od 0,73 W/m2K, naspram 2 W/m2K kod zida od obične opeke iste debljine.

Ytong termoblok (npr. Xella) debljine 40 cm ima koeficijent provodljivosti toplote 0,30 W/m2K.

Gips ploče (npr. Knauf) debljine 3 cm sastoje se od 2 ploče debljine 9,5 mm, ekspandiranog polistirena i ploče koja sprečava prodiranje vlage. Ploče se ugrađuju s unutrašnje strane zidova i imaju koeficijent prolaza toplote od 1,67 W/m2K.

Izolacioni materijali za spoljnu površinu zida mogu biti različiti, međutim najpopularniji su kamena vuna i polimerni izolacijski materijali. Oni se svi razlikuju po svojstvima i cenama. 

Polimerni izolacioni materijali – stiropor ili ekspandirani polistiren najpopularniji je spoljni izolacioni materijal, a izolacija debljine 10 cm takvog materijala ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,385 W/m2K. 

Kamena vuna je materijal sličnih svojstava te ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,35 W/m2K za ploču debljine 10 cm. Kamena vuna ima daleko manji otpor difuziji vodene pare od stiropora, ali je i povoljnija u slučaju požara (čuva svojstva do temperature od 900 °C te sprečava širenje požara, iako je i stiropor teško zapaljiv materijal).

Primer:

Zid od porotherm cigle debljine 45 cm, s izolacionim knauf pločama debljine 3 cm na unutrašnjoj strani te izolacijom od kamene vune ili stiropora sa spoljne strane ima ukupni koeficijent prolaza toplote 0,21 W/m2K, prema običnom neizolovanom zidu kojem je ta vrednost oko 1,6 W/m2K. To znači da je razlika u toplotnim gubicima između ta dva slučaja 1,4 W/m2K, odnosno za normalnu zimsku razliku temperatura od oko 20 K (unutrašnja temp. 20°C spoljna 0°C) kroz neizolovani zid gubi se 30 W/m2 zida više toplotne energije. Dakle za spoljni zid površine 20 m2 u toku jednog dana u ovakvim uslovima nepotrebno se izgubi 51,4 MJ toplotne energije ( energetska vrednost 1,5 m3 prirodnog plina). Naravno i prozori značajno utiču na toplotne gubitke omotača građevine.