SAVETI

Kakvi su Vaši prozori? Zamenite ih energetski efikasnim, koji će pored smanjenja troškova za grejanje doprineti i povećanju komfora u prostoru. 

Karakteristike energetski efikasnih prozora:

• Dvostruko ili trostruko ostakljenje sa vazdušnim prostorom od najmanje 16 mm. Umesto vazduha kao izolatora, prostor između stakala može biti ispunjen inertnim gasom argonom čime se povećava efikasnost prozora. 
• Low-e premaz na unutrašnjoj strani unutrašnjeg stakla sprečava gubitak toplote reflektujući je nazad u prostor.
• Toplotni gubici se događaju kako kroz staklo, tako i kroz okvir prozora. Okvir može biti PVC, ali s čeličnim ojačanjem; aluminijumski, ali sa prekinutim toplotnim mostovima te drveni ili kao kombinacija drvo-aluminijum.

Ukupni koeficijent prolaska toplote bi prema novom propisu trebao biti U < 1,8 W/m2K. Ovi prozori su u odnosu na obično IZO staklo skuplji 20%, ali su im toplotni gubici za 50% manji. Cena PVC stolarije se kreće od 240 – 270 eura/m2, dok je cena za prozore drvo-aluminijum 330 - 400 eura/m2.

Ako osećate da kroz procepe oko prozora ili vrata struji vazduh? Prozori ili vrata koji slabo dihtuju su glavni uzrok gubitaka toplote. Ukoliko ste u nemogućnosti da kupite nove prozore, lepljenjem izolacione trake oko prozora i vrata smanjićete toplotne gubitke. Cena ove trake je 5 eura/m.

Proverite da li postoje pukotine između prozora i zida kroz koje prolazi vazduh pri čemu se gubi toplota iz kuće. Pukotine zatvorite odgovarajućim materijalima, kao na primer PU pjena. Investicijom od 5 eura godišnje možete uštedeti i do 50 eura na grejanju.

Kako pravilno izabrati novi prozor

Prozor je najdinamičniji deo spoljnjeg omotača zgrade, koji istovremeno deluje i kao prijemnik koji propušta sunčevu energiju u prostor te kao zaštita od spoljnih uticaja i toplotnih gubitaka. Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade, obično su i desetak puta veći od onih kroz zidove, pa je jasno koliku važnost igra energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade.

U skladu sa novim Tehničkim propisom, koeficijent prolaska toplote za prozore i balkonska vrata može iznositi maksimalno U=1,50 W/m2K. Dok se na starim zgradama koeficijent U prozora kreće oko 3,00-3,50 W/m2K i više (gubici toplote kroz takav prozor iznose prosečno 240-280 kWh/m2K, evropska zakonska regulativa propisuje sve niže i niže vrednosti i one se danas najčešće kreću u rasponu od 1,40-1,80 W/m2K. Na savremenim nisko energetskim i pasivnim kućama taj se koeficijent kreće između 0,80-1,40 W/m2K.

U ukupnim toplotnim gubicima prozora učestvuje i prozorski profili koji nezavisno od vrste materijala od kojeg se izgrađuju moraju osigurati: dobru zaptivenost, prekd toplotnog mosta u profilu, jednostavno otvaranje i nizak koeficijent prolaska toplote.

Preporuka za izgradnju savremene energetski efikasne zgrade je korišćenje prozora s koeficijentom U manjim od 1,40 W/m2K. Takođe se kao prozorski profil preporučuje moderni visoko efikasni drveni profil koji je i ekološki i energetski prihvatljiv.

Gubici toplote kroz prozore

Gubici kroz prozore su transmisioni (oni kroz zatvoren prozor) i ventilacioni (oni kroz otvoren prozor). Kada se saberu jedni i drugi, kroz prozore se ostvaruje preko 50% ukupnih toplotnih gubitaka zgrade.

Prozora ima mnogo različitih vrsta, a njihov koeficijent prolaza toplote kreće se od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora s trostrukim staklima i gasnim punjenjem pa sve do 3,5 W/m2K kod starih jednostrukih prozora. Kvalitetniji prozori smanjuju transmisione gubitke, dok se gubici ventilacijom mogu smanjiti ugradnjom ventilacionog sistema ili pomoću senzora otvorenosti prozora koji se povezuje direktno sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuje sistem kada se prozor otvori. Na taj način se smanjuju gubici ventilacijom. 

Na transmisione gubitke utiče više detalja. Osnovni je svakako koeficijent prolaza toplote staklene površine i profila prozora. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala, čiji su među prostori punjeni vazduhom, ili bolje inertnim gasom (argonom) koji djeluje kao toplotni izolator. Na spoljnoj površini svakog stakla trebao bi postojati tzv. Low-E premaz (premaz niske emisivnosti), koji smanjuje zračenje toplote preko prozora. Postavljanjem tog sloja samo sa spoljnih površina stakala dozvoljava se ulaz toplote ali ne i izlaz, tako da staklo deluje poput toplotnog ventila. Low-E premaz je bezbojan i ne utiče na prolazak svetla. 

Prozor kao građevinski element ima funkciju da osigura zadovoljavajuću zvučnu i toplotnu izolaciju, kao i funkciju prirodnog provetravanja prostora, što se postiže primenom adekvatnih materijala i konstrukcijskih profila.

U-vrednost-koeficijent prolaza toplote

Ψ-vrednost-prolaz toplote kroz spojne detalje-toplotni mostovi

a-vrednost-provetravanje

g-vrednost-toplotni tok iz spoljnih izvora

ZBIR OVIH VREDNOSTI ODREĐUJU UKUPNE TOPLOTNE GUBITKE PROZORSKOG ELEMENTA

Vrste prozorskih okvira

Razlikujemo aluminijumske, plastične i drvene prozorske okvire. 

ALUMINIJUMSKI PROZORSKI OKVIRI imaju veliku postojanost oblika, što je je od bitne važnosti kod velikih prozorskih okvira i veliku postojanost na vremenske uticaje (npr. so). Oni ne stare i laki su za održavanje. Aluminijum ima veliku toplotnu provodljivost, tako je presudno njegovo unutrašnje punjenje koje mora biti dobar toplotni izolator kao što je npr. drvo.

PLASTIČNI (PVC) PROZORSKI OKVIRI imaju bolju toplotnu zaštitu od aluminijumskih, cena im je približno ista, ali imaju problematičan vek trajanja i nisu prihvatljivi sa ekološkog aspekta jer njihova proizvodnja i reciklaža zagađuju okolinu (zato što najčešće sadrže kadmijum, omekšivače i sredstva za zaštitu od požara). Prednost im je lako održavanje u odnosu na drvene prozorske okvire.

DRVENI PROZORSKI OKVIRI imaju udeo na tržištu od oko 40%. Drvo je klasični materijal za prozore i ako se pravilno održava može trajati i do 100 godina, a prihvatljiv je i sa ekološke strane jer je drvo materijal koji se obnavlja. Drvo ima najbolji stepen toplotne i zvučne izolacije. Prilikom požara njegova konstrukcija ostaje postojana i ne proizvodi nikakve otrovne gasove. Važan je i izbor ispravnog zaštitnog sredstva za njih, a ekološki najpovoljnije su zaštite na bazi smola i firnajza. Takođe se mora omogućiti i nesmetan prodor vlage, a da bi prozori bili otporni na vremenske uticaje moguće je oblaganje aluminijumom.

Izo stakla

Kako bi smanjili toplotne gubitke, obični jednostruki prozori se zamenjuju kvalitetnijim IZO staklima boljih izolacionih svojstava. Izo staklo je stakleno telo sastavljeno od najmanje dve staklene površine a međuprostor je ispunjen suvim vazduhom sa tačkom rose -30°C ili nekim drugim gasom, najčešće argonom, ksenonom ili kriptonom. Navedeni gasovi se stavljaju zbog smanjenja koeficijenta prolaza toplote odnosno kako bi smanjili toplotne gubitke kroz prozor.

Bitna svojstva izo stakala su: izolacija prolazu toplote, uticaj na prolaz svjetlosti, bistrina i čistoća stakala, pravilan odraz slike okoline te ne sme doći do rošenja u međuprostoru.

IZO STAKLO se sastoji od sledećih delova:

1. staklo (npr. 2x4mm)
2. vazduh ili gasno punjenje
3. okvir
4. upijač vlage (molekularna zrnca)
5. unutrašnja zaptivka, (butil 5g/m)
6. spoljna zaptivka, 65-70ml/m

KVALITET IZO STAKLA zavisi od svakog sastavnog dela izo stakla, od kvaliteta materijala i načina izrade pojedinog dela.

Stakla koja se koriste pri izradi IZO stakala su:

FLOAT STAKLO - ravno prozirno staklo koje se standardno ugrađuje u IZO staklo i to u debljinama od 3 do 10mm.

LAMINIRANO STAKLO - sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom. Ovo staklo se koristi i zbog sigurnosnih razloga jer ne puca u male komadiće prilikom oštećenja.

KALJENO STAKLO - termički obrađeno float staklo zbog poboljšanja mehaničkih svojstava, čvrstoće na udar i zatezne čvrstoće na savijanje. U slučaju razbijanja, raspada se na veliki broj malih komadića tupih rubova pa je iz sigurnosnih razloga pogodno za korišćenje.

ORNAMENT STAKLA - površina im je ukrašena različitim uzorcima.

REFLEKTUJUĆE STAKLO - premazano metalnim filmom koji deo svetlosti reflektuje, a deo apsorbuje.

Na niski U-faktor kod IZO stakala utiče: 

• debljina i broj međuprostora (U- faktor smanjujemo većim brojem međuprostora i što većom širinom međuprostora)
• punjenje međuprostora (IZO stakla se pune vazduhom ili inertnim gasovima - argon, kripton, xenon ili SF6, koji bitno smanjuju U- faktor)
• izbor stakla (debljina stakla vrlo malo utiče na U- faktor, ali ga upotreba stakla niske emisije ili Low-e stakla značajno smanjuje. Low-e stakla su sa strane međuprostora premazana posebnim metalnim filmom, koji propušta talase kratkih talasnih dužina odnosno sunčevu svetlost, dok zračenje dugih talasnih dužina reflektuje (IC zračenje).

Low-E stakla

Prema novom Tehničkom propisu o uštedi toplotne energije i toplotnoj zaštiti u zgradama, prozori sa low-e staklima su obavezni u novim zgradama. Prozori s ovakvim staklima imaju koeficijente prolaza toplote oko 1,3 W/m2K što je svakako preporuka pri kupovini novih prozora prilikom renoviranja starih zgrada.

 Princip low-e stakala je da se na staklo nanese tanak sloj na bazi vanadijum dioksida, koji u zimskim uslovima potpuno propušta infracrvene zrake, a tokom letnjih meseci se ponaša se kao i sprečava prolaz toplotnog zračenja kroz staklo. Kako pritom potpuno propušta svetlost, u nekim slučajevima prozoru ne treba nikakvo senilo. Hemijskim sastavom i postupkom nanošenja tog sloja na staklo se unapred određuje granica na kojoj filter postaje propusan, a podesiva je između 0°C i 70°C. Primenom ovih stakala u građevinarstvu, uštede na energiji su značajne, a mogu dostići i do 50% energije za klimatizaciju. 

Prednost low-e stakla je i to da se može u proizvodnji menjanjem udela nanešenih materijala proizvoditi staklo tačno za određena klimatska područja. Razlika u ceni običnog i pametnog stakla je 20%, no energetska ušteda bi mogla brzo nadoknaditi povećane troškove ulaganja. 

Drugi nivo pametnih stakala zahteva još jedno svojstvo - samočišćenje. Ako se nanese na staklo tanak sloj titanijum oksida, na površini će se odvijati redox-proces, pri čemu se organske nečistoće na površini stakla uglavnom razlažu na CO2 i vodu. Debljina sloja vanadijum dioksida je oko 100 nanometara, a njegovo nanošenje na staklenu površinu tokom proizvodnje stakla garantuje mu isti vek trajanja. Sa stakla ga neće ukloniti nikakvi vremenski uticaji, može ga uništiti samo razbijanje stakla. 

Na sledećoj slici je prikazan značaj u izboru kvalitetnijeg stakla na području toplotnog komfora i uštede energije. Pri spoljnim uslovima -10°C i unutrašnjim uslovima od +20°C, izo stakla pokazuju daleko bolja svojstva od običnih jednostrukih stakala.

PRIKAZ TEMPERATURE UNUTRAŠNJE POVRŠINE STAKLA ZA RAZNE K-FAKTORE 

MERE POBOLJŠANJA NA POSTOJEĆIM PROZORIMA

Do najvećih gubitaka toplote dolazi zbog loše zaptivenosti prozorskog krila i okna prozora, koje se može rešiti stavljanjem različitih zaptivaka. Ako materijal prozorske konstrukcije dobro provodi toplotu, uz energetske gubitke javljaju se i oštećenja izazvana kondenzatom, a javljaju se i gubici zračenjem toplote iz toplije prostorije prema hladnijoj okolini.

Poboljšanje toplotnih karakteristika moguće je postići na sledeće načine:

• zadihtovati prozore (i spoljna vrata)
• proveriti i popraviti okove na prozorima (i vratima)
• izolovati kutije za roletne
• redukovati gubitke toplote kroz prozore ugradnjom roletna, postavljanjem zavesa, itd.
• zameniti prozore novim toplotno kvalitetnijim 

Zaptivanje

Iz modifikovanog i osavremenjenog preseka profila prozora vidimo da je spoj između krila i doprozornika u stvari kompleksna konstrukcija koja u prvom redu onemogućava prolaz vazduha, a isto tako i prolaz vode. U spoljnjem delu nastoji se onemogućiti dolazak vode na kritični deo profila, a u unutrašnjem delu profila postiže se zaptivenost vazduha. Spoj krila i stakla omogućuje provetravanje unutrašnjosti profila ispod stakla kao i kvalitetno naleganje stakla na spoljni i unutrašnji deo.

 PRESEK PROFILA PROZORA

Dobra zaptivenost prozorskog profila kao i postava toplotne izolacije spoljašnjeg zida u odnosu na profil prozora igraju veliku ulogu u smanjenju ukupnih toplotnih gubitaka.